Izvor: RTS, 09.Apr.2010, 16:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbeglice nisu zaboravljene
Srbija među pet zemalja u svetu koje su suočene sa produženom izbegličkom krizom, a za uspešno rešavanje problema potreban regionalni pristup, ocenili učesnici debate o trajnim rešenjima za izbeglice.
Učesnici debate o trajnim rešenjima za izbeglice ocenili su u Beogradu da se Srbija ubraja među pet zemalja u svetu koje su suočene sa produženom izbegličkom krizom, a za uspešno rešavanje problema izbeglica potreban je regionalni pristup.
Izvršni direktor >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Grupe 484 Miodrag Šresta rekao je da u Srbiji živi oko 86.000 izbeglica, ali da ne treba zaboraviti ni oko 200.000 ljudi koji su stekli državljanstvo i tako izgubili izbeglički status.
Ističući da su najveći problemi izbeglica nerešeno stambeno pitanje i nezaposlenost, Šresta je rekao da 60 odsto izbeglica žive kao podstanari i da među izbeglicama ima više nezaposlenih nego među domaćim stanovništvom.
Prema njegovim rečima, znatno su smanjeni i fondovi za pomoć izbeglicama i još oko 1.100 izbeglica živi u kolektivnim centrima, a uz regionalni pristup najefikasnije rešenje njihovog problema bila bi pomoć u ostvarenju prava i integracija.
"Problem izbeglica nije rešen, ali nije ni zaboravljen", rekao je Šresta i dodao da nedavno održana regionalna ministarska konferencija predstavlja pomak u odnosu na proteklih pet godina od donošenja Sarajevske deklaracije, tokom kojih nije urađeno ništa po tom pitanju.
Poslanik Demokratske stranke u Skupštini Srbije Janko Veselinović rekao je da je nacionalni cilj Srbije da se sve izbeglice vrate tamo odakle potiču i da im se vrate uzurpirana prava.
Veselinović je naveo da je Srbija u protekle dve godine trajno zbrinula 16.636 izbeglica, ali i da je potrebno da se obezbedi dodatan novac kako bi svi oni koji žele mogli da se integrišu.
Srbija prva u Evropi po broju izbeglih
Pomoćnik komesara za izbeglice Ivan Gerginov rekao je da je Srbija prva u Evropi po broju izbeglih i raseljenih i da se u Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku do sada vratilo 130.000 izbeglica.
"Najveće prepreke za povratak su oduzeta stanarska prava, povezivanje radnog staža i razmena informacija o sudskim procesima i optužnicama koji su pokrenuti protiv osumnjičenih za ratne zločine", rekao je Gerginov.
Predsednik Srpskog demokratskog foruma Drago Kovačević rekao je da je Predlog izmena i dopuna Zakona o izbeglicama koji se nalazi u skupštinskoj proceduri loš, ali da ga je moguće "popraviti" amandmanima.
Kako je naveo, predložena rešenja neće imati efekata, a nedostaju precizni mehanizmi finansiranja rešavanja problema izbeglica, kako bi se ubuduće tačno znali svi troškovi, kao i da bi bilo sprečeno eventualno trošenje novca za neke druge namene.
Prema oceni Kovačevića, novi zakon "nema mehanizme koji garantuju trajna rešenja", a u svojim formulacijama trebalo bi da se više oslanja na Strategiju o zbrinjavanju izbeglica, kao najbolji akt u toj oblasti, usvojen 2002. godine.
Debatu "Kako do trajnog rešenja problema izbeglica" organizovao je Centar za demokratiju uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.
