Izvor: RTS, 31.Avg.2013, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbeglice daleko od svojih domova
Ističe rok za prijavu za stambeno zbrinjavanje izbeglih iz Hrvatske. Za vraćanje 32.000 stanova prijavljeno samo 6.000 ljudi.
Asocijacija izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske podseća da poslednji rok za prijavu za stambeno zbrinjavanje u Hrvatskoj na području izvan bivše Republike Srpske Krajine ističe danas.
Asocijacija navodi i podatke Komesarijata za izbeglice prema kojima se na poziv prijavilo oko 150 zainteresovanih, dok je ukupan broj onih koji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su se do sada prijavili oko 6.000.
Asocijacija u saopštenju ističe da treba postaviti suštinsko pitanje zašto je odziv bio slab i zbog čega bivši nosioci stanarskog prava nisu zainteresovani, navodeći da se prema podacima OEBS-a, radi o oko 32.000 stanova, a prema evidenciji Asocijacije, ta brojka se kreće do 40.000.
Kako smatraju, Republika Hrvatska nije donela Program stambenog zbrinjavanja da bi obeštetila bivše nosioce stanarskog prava, nego zato da bi na ovaj način sprečila njihov povratak.
"Hrvatska je tako vešto izigrala Evropsku uniju i uspešno zatvorila Poglavlje 23, 'Pravosuđe i temeljna ljudska prava', a da suštinski nije rešila nijedan problem koji se odnosi na njene državljane srpske nacionalnosti. Hrvatska je jedina država od bivših republika SFRJ koja nije vratila oduzeta stanarska prava", navodi se u saopštenju.
Hrvatska se, kako se navodi, oglušila o Rezoluciju 1120 Saveta bezbednosti UN od 14. jula 1997. godine kojom su bila potvrđena prava svih izbeglih i raseljenih osoba na povratak u njihove domove u kojima su stanovali pre izbeglištva.
Zatim nije ispoštovala Bečki sporazum o sukcesiji od 29. juna 2001. godine, kao ni Sarajevsku deklaraciju koja je donesena 31. januara 2005. godine, prema kojima je bila u obavezi da između ostalog vrati nasilno oduzeta stanarska prava, navodi se u saopštenju.
Umesto da ispoštuje preuzeta obaveze, Hrvatska je, kako se navodi, donela 2003. godine Program stambenog zbrinjavanja koji nije predstavljao supstituciju za oduzeta stanarska prava, a svi zakoni koje je kasnije usvojio Hrvatski sabor bili su, kako smatraju u Asocijaciji, diskriminatorski i u funkciji etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske.
U saopštenju se ističe da će se Asocijacija obratiti Komisiji za sukcesiju da se zauzme kako bi se ispoštovao Aneks G Bečkog sporazuma o sukcesiji u kome stoji da će prava na pokretnu i nepokretnu imovinu, koju su građani SFRJ imali na dan 31. decembra 1990. biti priznata, zaštićena i vraćena.
Takođe, planiraju da pozovu sve bivše nosioce stanarskog prava bez obzira gde se sada nalaze da se iznova registruju i da tako izvrše pritisak na EU čija je nedavno članica postala Hrvatska, kako bi se ukinula dvojna merila i svi građani izjednačili pred zakonom bez obzira na veru i nacionalnost.
