Izvor: RTS, 19.Jun.2009, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbeglice čekaju povratak
Više od 100.000 izbeglica i dvostruko više interno raseljenih lica u Srbiji još čeka bezbedan povratak kući. Da bi se zatvorilo izbegličko poglavlje, potrebna efikasnija akcija državnih organa, civilnog sektora i međunarodnih institucija.
Oko 100.000 izbeglica i dvostruko više interno raseljenih u Srbiji još čeka na stvaranje uslova za bezbedan povratak kući, rekao je, povodom Svetskog dana izbeglica, zaštitnik građana Saša Janković.
Rešavanje izbegličkog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pitanja u regionu ima status "kvadrature kruga'", istakao je Janković.
Institucija zaštitnika građana, u nizu pojedinačnih slučajeva, pomogla je izbeglim i raseljenim ljudima i porodicama da pred državnim organima Srbije ostvare i zaštite svoja prava.
"Međutim do uklanjanja razloga zbog kojih izbeglice ne mogu da se vrate kućama, njihov ljudski problem ostaje nerešiv, ocenio je Janković.
Janković je ukazao da je najava predsednika Srbije Borisa Tadića i Hrvatske Stjepana Mesića, o saradnji na ukidanju "tajnih optužnica" protiv izbeglih Srba, redak primer konkretnih napora koji zadiru u srž problema.
Neophodna akcija državnih organa
Da bi se u Srbiji zatvorilo izbegličko poglavlje, staro već 18 godina, potrebna je efikasnija i usklađenija akcija državnih organa, civilnog sektora i međunarodnih institucija, kao i finansijska i stručna pomoć evropske i međunarodne zajednice.
Janković je naglasio da institucije, čija je neposredna obaveza briga o izbeglicama, moraju naći načina da aktiviraju i ožive potpisane međunarodne, državne i međudržavne dokumente i mehanizme.
U međuvremenu, moraju se poštovati sva prava izbeglih i raseljenih i preduzimati sve mere kako bi se sprečilo pogoršavanje njihovih uslova života, koji su već godinama izuzetno nepovoljni i teški, ocenio je Janković.
Države traže "zaštitu" od interno raseljenih
Zaštitnik građana je ukazao da je, na žalost, u Evropi i svetu primetan trend da države sve više traže "zaštitu" za sebe od izbeglih i interno raseljenih, umesto da se posvete svojoj obavezi njihove zaštite i efikasnom rešavanju problema zbog kojih izbeglištvo postoji.
Talasi izbeglištva izazvani su ratovima, kojih je u periodu od 1945. godine do danas bilo više od 200, ali i političkim, etničkim i verskim progonima, masovnom nezaposlenošću i nepodnošljivom socijalnom bedom, podsetio je Janković.
Posle pada Berlinskog zida, "Stari kontinent" naoružao se novim sredstvima u cilju "zaštite" od izbeglica, počev od dizanja novih zidova, preko postavljanja bodljikavih žica i moćnog sistema nadgledanja, pa do novih otežavajućih zakona i posebnih institucija i ustanova.
Mnoge izbeglice, kako dokumentuju specijalizovane organizacije, osuđene su na život između straha i nade, a izveštaji o izbeglicama iz pojedinih evropskih država obiluju "crnim hronikama", istakao je Janković.
Janković je ukazao da je Srbija, prva u Evropi, a 13. u svetu po broju izbeglica i primer zemlje u kojoj se ukrštaju mnogi od pomenutih uzroka.
"Poslednja dimenzija problema nastala je kada su Nemačka i druge države zapadne Evrope izbeglicama počele da uskraćuju gostoprimstvo, pa je tokom protekle dve godine u Srbiju stiglo više hiljada ljudi "bez doma i groba'", naveo je Janković.
