Izvor: RTS, 27.Mar.2014, 20:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbeglice bez identiteta
Slađana Maričak, rođena Leskovčanka, i njena ćerka pravno ne postoje. Nemaju prijavu prebivališta ni lične karte, a bez legitimacije nema ni pomoći, pa ni mogućnosti da bar malo lakše žive.
Slađana i Željka Maričak žive u trošnoj kući bez struje, u Ulici Koče kapetana broj 76, na periferiji Leskovca. Posle više od dve decenije života u neizvesnosti i strahu, Slađani ponestaje snage za borbu, ali mora da nastavi zbog bolesne ćerke.
I ono malo krova >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nad glavom iz dana u dan se urušava. Navikle su se na život uz sveću. Mogle bi da ostanu i bez vode. Dug je premašio 30 hiljada dinara. A novca niodkuda.
"Idem da skupljam drva, radim gde god me ko pozove za 100, 200 dinara", priča Slađana Maričak, ali to je jedan dan, posle po 4-5 nema ništa. Mnogo je teško."
Tešska je nemaština, kaže Željka, još teži život bez struje, a najteže joj pada to što ne može da pomaže majci:
"Gledam je kako se muči, kako se snalazi. Ima dana kako nemamo ni za hleb, a ja ne mogu ništa da radim, bolest može da me obori svakog trenutka."
Spas iz ratom zahvaćene Hrvatske, Slađana je, sa dve male ćerke, pronašla u rodnom gradu. U prvi mah pomagao je Komesarijat za izbeglice. Izbeglički status više nema, a nema ni pomoći, jer nemaju nikakva dokumenta. Pravno i ne postoje.
Bilo bi im lakše kad bi mogle da ostvare pravo na socijalnu pomoć, kaže Slađana:
"Ne bih ni državi dugovala, prvo bih sve platila, a onda nama što ostane. Ovako živimo bez struje, uskoro ćemo i bez vode. Kažu mi pozajmi novac da izvadiš ličnu kartu... Od koga? Ko će meni da da? Tri hiljade dinara za mene su velike pare."
Slučaj Maričak dobro je poznat leskovačkom Centru za socijalni rad. Reagovali su nedavno jednokratnom pomoći kako bi Slađana došla do dokumenata. Ali novac je otišao za lekove.
"Naći ćemo načina da im dodelimo jednokratnu pomoć za vađenje ligitimacija", kaže Boban Ilić, direktor Centra za socijalni rad Leskovac. "I učinićemo sve da ostvare socijalnu zaštitu i sva prava koja im pripadaju."
Dok sigurnost koju bi im donela socijalna pomoć ne stigne, komšinica Divna Trajković pomaže im koliko može - malo brašna, šolju šećera - ali i sama ima malo.
Sreću pedesetpetogodišnja Slađana ne čeka gledajući u nebo. Samo se raduje suncu - da se ugreje, a i da lakše nađe bilo kakav posao napolju.
rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242 131
