Izvor: Blic, 09.Avg.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbegavajte belo vruće pecivo
Genetske predispozicije, stres i nezbežno starenje - sve to dovodi do istrošenosti organizma. Hrana ima veoma važnu ulogu u očuvanju vitalnosti organizma. Kako i na koji način možete da sačuvate imunitet, srce, mozak, mentalnu i fizičku kondiciju, sprečite slabost i starenje pravilnom ishranom i odabirom namirnica, objašnjava dr Branka Mirković, nutricionista.
Glavni način da ostanete zdravi je da održavate snagu svog imunog sistema, a pravilna ishrana je najvažniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << način da to postignete. Hrana je najbolji lek, pod uslovom da jedete dovoljno hranljivih materija, proteina, masti i ugljenih hidrata. Zato je važno da poštujete sledeća pravila:
Jedite pet vrsta voća i povrća u toku dana. Što je tanjir šareniji, veća je i raznovrst hranljivih materija koje ono sadrži. Što se voća tiče, jedite voćnu salatu, a doručak završite činijicom seckanog voća. Jedenje voća i povrća povećava unos vlakana koji potpomažu volumenu stolice za redovno pražnjenje creva, isto veoma važan preduslov za dobar imunitet i omogućava redovan dnevni unos vitamina i minerala. Glavna korist je smanjenje rizika od bolesti, snižavanje holesterola i krvnog pritiska i regulisanje telesne mase, zaštita od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i katarakte.
Jedite pet porcija žitarica dnevno, izbegavajte beli hleb, pogotovo vruć i preterano obrađene žitarice. Čak ako su i obogaćene i ojačane i dalje im nedostaju bitne hranljive materije. Radije potražite hranu od punog zrna i bez dodatka rafinisanog šećera. Puno zrno sadrži mekinje, odnosno celulozu, vitamine B masti, minerale i proteine, klice koje sadrže vitamin A B i E i endosperm koji sadrži ugljene hidrate.
Jedna porcija može da bude manji komad hleba ili manja šolja kačamaka ili isto toliko rezanaca.
Jedite smeđi šećer, sušeno voće, pudinge.
Jedite ribu, ali ograničite unos drugih životinjskih proizvoda. Crveno meso, masna svinjetina povezuje se sa opasnošću od srčanog napada, nekoliko oblika raka, bolesti prostate, visokog krvnog pritiska i mnogih drugih bolesti. Zato jedite laka bela mesa - pileća ili ćureća, batak i karabatak očistite od masnoće i kožice, a ribu jedite iz hladnih okeana, skušu, tunu, losos, list, oslić, sardele, haringu.
Sojini proizvodi sadrže kalijum i biljne estrogene koji sprečavaju osteoporozu i smanjuju valunge kod menopauze.
Pijte osam čaša vode dnevno, najbolje kontrolisanu flaširanu.
Izbegavajte
Sasvim je u redu nekad pojesti nezdravu hranu, šniclu ili nešto slično. Dokazano je da takva hrana pozitivno utiče na raspoloženje jer nam budi pozitivne asocijacije i zato ponekad jedite „emotivnu hranu". Problemi nastaju ukoliko vam nezdrava hrana pređe u naviku jer tada može da ugrozi vaše zdravlje.
Izbegavajte industirijski obrađenu hranu, konzerviranje, ljušćenje i druge oblike obrade , čime se uništavaju hranljive vrednosti namirnica. Osim toga, izbegavajte namirnuce koje sadrže konzervanse i nitrite koji se povezuju sa rakom želuca.
Izbegavajte aditive, konzervanse i druge dodatne hemikalije. Za aditive i konzervanse je dokazano da otežavaju astmu i alergije kod osetljivih osoba, a izazivaju i migrenu.
Izbegavajte i zasićene masti jer takva hrana loše utiče na srce, bubrege. Ograničite unos putera, masti, masnog svinjskog i goveđeg mesa, ovčetine, jaja, masnog sira, sladoleda i punomasnih mlečnih proizvoda.
Koristite so ali u umerenoj količini. Izbgavajte hranu na koju ste alergični ili vam iz bilo kojih razloga ne prija, teže je varite ili vam stvara nadutost, naravno duvan i alkohol. Jedna čaša crvnog vina je dozvoljena ako vam prija.
Preventiva
-Najmanje jednom godišnje posetite lekara i uradite potrebne analize,
-Obuzdajte malo svoje ponašanje, neprijatne, ljutite, mrzovoljne osobe su sklonije bolestima,
-Povećajte nivo HDL, dobrog holesterola, jer štiti vaše krvne sudove, srce i mozak, šetajte žustrim korakom do tri km dnevno,
-Umesto velikih obroka, jedite četiri do pet manjih,
-Uzimajte antioksidanse,
-Smanjite šećer u ishrani.
Zdrava hrana
-Svakodnevno u ishrani koristite mlečne proizvode, jogurt, kefir, kiselo mleko, niskomasne sireve.
-Bolji je hleb od prethodnog dana, malo sasušen, lakše se vari.
-Jedite lakša mesa, piletinu i tri puta nedeljno masnu morsku ribu, sadrži omega tri kiselina neophodne krvnim sudovima.
-Za užinu uzmite voće, a ako imate probleme sa varenjem, kompote i pire od voća.
-Pripremajte razne salate s lakim i brzo termički obrađenim sezonskim povrćem.
-Krompir i pirinač unosite umereno, ali barem tri puta nedeljno kao prilog uz obrok.
