Izvor: Blic, 02.Dec.2009, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izazovi uređenja prostora
Unutrašnje uređenje stana ili kuće predstavlja integralni deo procesa osmišljavanja celokupnog životnog prostora, ali se u praksi često dešava da se unutrašnji prostori jednostavno zapostavljaju u osmišljavanju, izgradnji i pri eksploataciji. Treba reći da je kvalitetno osmišljen unutrašnji životni prostor jedan od najvažnijih aspekata za postizanje kvalitetnog života.
Izbor materijala i elemenata
Na tržištu je sve više materijala i komada nameštaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za opremanje enterijera, stvorena je jaka konkurencija, a samim tim u ponudi su pristupačnije cene proizvoda i elemenata. Međutim, tu je i zamka za kupca koji bi trebalo da odabere adekvatan proizvod jer je u sve široj ponudi vrlo teško odabrati onaj pravi, znači proizvod koji će biti potrebnog kvaliteta i sa razumljivom cenom koštanja. Naravno, u dobijanju kvalitetnog unutrašnjeg prostora nije dovoljno postizanje optimalne cene koštanja enterijera, niti je dovoljno ugraditi kvalitetne materijale ili kupiti skup nameštaj. Postići kvalitetan životni prostor znači mnogo više, i tu glavnu ulogi igra stručnost osobe koja daje ideju preuređenja, njegov osećaj za konkretan prostor koji je predmet uređenja, kao i činjenica da stručnjak (arhitekta, dizajner) daje ideju preuređenja tuđeg, a ne svog životnog prostora. To uključivanje stručnog lica podrazumeva, u prvom redu, upoznavanje životnih navika klijenta, uključivanja u odabir svakog materijala, obavezno davanje više varijanti osnovne ideje od kojih će klijent izabrati jednu. Takođe, neophodno je predvideti buduće korišćenje prostora i na osnovu toga dati ideju koja je fleksibilna i koja će omogućiti intervencije u određenim granicama radi prilagođavanja prostora budućim potrebama i dr.
Grubo kopiranje velika greška
Sledeća zamka u procesu rada i u međusobnoj komunikaciji između investitora i arhitekte često je traženje već postojećeg rešenja koje će se uklopiti u neki novi prostor. Trebalo bi imati na umu da ne postoje dva ista rešenja enterijera i, uopšte, svaki prostor je originalan sam za sebe, onaj koji se osmišljava ili postojeći, unutrašnji ili spoljašnji. Dobro je imati neki postojeći prostor kao reper ili kao sredstvo dobre komunikacije i razumevanja klijenta od arhitekte takođe, dobro je usvojiti kvalitete nekog postojećeg prostora ili uočiti greške koje su se eventualno javile negde, ali je vrlo rizično pokušavati grubo implementirati postojeće rešenje na neki drugi prostor, slepo kopirati neke kvalitete specifične samo za određene prostore i ambijente jer se po pravilu dobija loše rešenje ili, u najboljem slučaju, samo slaba kopija.
Funkcionalnost prostora
Funkcionalnost kao integralni deo svakog prostora jeste činjenica koju ne smemo zaobići prilikom njegovog osmišljavanja. Danas se često dešava, naročito u javnim enterijerskim prostorima, zanemarivanje raznih aspekata funkcionalnosti prostora i to vrlo često samo radi ostvarivanja što veće materijalne koristi. Posledice su najčešće nedostatak osnovnog komfora, neprijatan osećaj boravka u tom prostoru, a vrlo često i potpuna neupotrebljivost prostora koja se javlja vremenom, ali neretko i pri samom početku eksploatacije prostora. Nepravilne upotrebe elemenata koji čine jedan enterijer često su uzrok disfunkcionalnosti prostora i u domovima, možda ne trenutno i u tolikoj meri kao što je slučaj sa javnim prostorima, ali sigurno predstavljaju veliki problem i značajno umanjuju vrednost prostora. Tako neke svakodnevne aktivnosti, kao što su ručavanje, gledanje televizije, spavanje, pa često i jednostavno kretanje kroz prostor postaju vrlo otežane, a često vremenom i potpuno nemoguće.
Sam svoj majstor - intervencije
U nekim situacijama intervencije u prostoru čine sami korisnici, u domovima to su članovi porodice, u javnim prostorima to su vlasnici lokala itd. Te intervencije su poželjne i potrebne radi održavanja prostora ili u situacijama kada te intervencije prostor unapređuju, međutim vrlo često se dešava da takvi postupci korisnika krnje prostor, a često ga i čine neupotrebljivim. Najgora situacija je, ipak, kada vlasnici rade samostalno veoma velike površine i veće zahvate potpuno po nekom svom nahođenju i po polovičnim i nestručnim savetima pomodarskog tipa jer se ulazi u začarano kolo konstantnog stvaranja problema u rešavanju prethodno stvorenih. Vrlo često se dešava da se vlasnici prostora obrate za pomoć stručnjaku tek kada se dostigne mrtva tačka u radu ili kada je potrebno rešiti vrlo ozbiljan problem.
Zaključak:
Možemo reći da je dobra organizacija intervencije u prostoru polovina pređenog puta ka potpunom, profesionalnom i kvalitetnom enterijeru. Raspodela finansijskih sredstava je takođe vrlo bitan segment jer radovi u enterijeru po pravilu zahtevaju velika finansijska ulaganja kao, uopšteno, svi fini radovi na objektu. Neki realni honorar stručnjaka uopšteno iznosi 3-5 odsto od ukupne investicije koja se ulaže u uređenje enterijera. Taj iznos i dosta preko njega pojedu greške i naknadne intervencije i u ukupnom sređivanju lako se može videti koja varijanta je jeftinija. Problem je što se računica ne svodi pre početka radova nego vrlo često kada je enterijer izveden ili kada ponestanu investicije.
www.kakoradidom.net
