Izvor: RTS, 02.Mar.2011, 11:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izazovi novog privrednog modela

Drugi dan "Kopaonik biznis foruma", posvećen novom privrednom modelu, otvoren je izlaganjima stalnog predstavnika MMF-a u Srbiji Bogdana Lisovolika i šefa kancelarije Svetske banke u Beogradu Lua Bresfora.

Izlaganjima stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu Bogdana Lisovolika i šefa kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefora otvoren je drugi dan "Kopaonik biznis foruma", posvećen "Novom privrednom modelu".

Ekonomski stručnjak u Svetskoj banci Dušan Vujević >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kaže da očekuje da će se globalizacija kao trend nastaviti i upozorava da projekcija Srbije 2020. godine ne može da računa sa tako velikim rastom izvoza i dotoka kapitala, kao što se mislilo.

"Ono što se navodi kao preambula u "Novom privrednom modelu" jeste završetak institucionalne reforme, treba pripremiti Srbiju za nastavljanje procesa rasta i oživljavanja posle krize", rekao je Vujević, gostujući u Dnevniku RTS-a.

Vujović je ocenio da svetska privreda izlazi iz krize, ali u teškim uslovima i dodao da najnovija dešavanja u arapskom svetu utiču ne samo na poskupljenje hrane, već i na poskupljenje nafte.

"Možemo očekivati svet u kome trgovina sporije raste nego ranije, finansija će biti manje, ne samo kreditan već i tokova kapitala. Svi će se obazrivije odnositi prema investicijama, pogotovo u zemljama kakva je Srbija i druge zemlje regiona", naveo je Vujević.

Govoreći o aranžmanu Srbije sa MMF-om, Lisovolik je naveo da je on imao dosta pozitivnih efekata na srpsku ekonomiju, ali kao glavni izazov ostaje sprovođenje strukturnih reformi, za koje se kratkoročno mora platiti politička cena da bi se ostvarila dugoročna dobit.

Aranžman sa MMF-om je, prema oceni Lisovolika, pomogao da se spreči finansijska kriza i zadrži stabilnost banaka. Fiskalni deficit je ostao na umerenom nivou i uspostavljena su ključna finansijska pravila. Međutim, postoji negativni razvoj u pogledu inflacije i nezaposlenosti, a strukturne reforme javnog sektora nisu potpuno sprovedene, upozorio je Lisovolik.  

On je rekao da Srbija mora da uspostavi privredni rast baziran na rastu privatnog sektora, a neophodno je sprovesti i mere za smanjenje nezaposlenosti, kao što su poboljšanje poslovne klime za investiranje, stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru.

Lisovolik je dodao da velike otpremnine u preduzećima sprečavaju zapošljavanje talentovanih mladih ljudi, a da bi na čelo javnih preduzeća došli profesionalci, potrebno je izvršiti njihovu depolitizaciju.

On je zaključio da su za sprovođenje novog modela ekonomskog rasta ključni fiskalno rebalansiranje, liberalizacija tržišta i uspostavljenje konsenzusa za sprovođenje strukturnih reformi, jer, kako je naveo, Srbija ne sme, kao Grčka, da sačeka da je pogodi ozbiljna ekonomska kriza da bi se odlučila na reforme.

Poljoprivreda i industrija šansa za Srbiju

Šef kancelarije Svetske banke Lu Brefor izjavio je da su velika razvojna šansa Srbije jačanje poljoprivrede i industrije, koja će se naći u "Ekonomskom memorandumu" za našu zemlju, koji Svetska banka priprema za naredne tri godine u saradnji sa Vladom Srbije.

Za sektor privrede je od izuzetnog značaja jačanje konkurencije kako bi se poboljšao izvoz iz Srbije i time generisao brz i održiv razvoj, rekao je Brefor.

Brefor je ocenio da je poljoprivredno zemljište u Srbiji neiskorišćena mogućnost, u vreme kada cene hrane u svetu enormno rastu. Brefor je naveo da Srbija ostvaruje izvoz poljoprivrednih proizvoda u iznosu od 464 dolara po hektaru, dok Poljska izvozi oko 950 dolara, a Češka i Slovenija oko 1.200 dolara po hektaru obradive zemlje.

Problem industrijske privrede je i loše rangirano lokalno tržište, koje nije dovoljno konkurentno i nalazi se na 125. mestu u svetu, dok su institucije rangirane tek na 120. mestu, rekao je Brefor i ukazao da je za privlačenje investicija i razvoj preduzetničkog sektora izuzetno važna dobro obrazovana radna snaga.

Brefor je istakao da je zapanjujuća činjenica da dve trećine zaoposlenih sa visokim obrazovanjem radi u državnom i javnom sektoru, dok se privatni poslodavci žale da teško nalaze dobro obrazovane menadžere za visoke i čelne pozicije.

Govoreći o sektoru trgovine i logistike, Brefor je kazao da Srbija ima strateški položaj kao tranzintna zemlja, ali je prosečna brzina vozova oko 34 kilometara na sat, a u EU je oko 80 kilometara na sat. Uz sve to, prosečno kašnjenje vozova u Srbiji je oko 54 minuta na 100 kilometara u teretnom saobraćaju, naveo je on i zapitao se da li izvoznik može da se pouzda u železnički prevoz za njegove logističke potrebe.

Srbiji preti nestašica električne energije

Jedna od stvari koja može da izazove zabrinutost je, prema Breforovoj oceni, potencijalna nestašica električne energije u Srbiji u narednih pet godina. Srednjoročne projekcije pokazuju da će, ukoliko se ne izgrade značajniji novi kapaciteti, potrošnja struje premašiti proizvodnju između 2015. i 2017. godine.

Ako bi svako domaćinstvo u Srbiji zamenilo jednu klasičnu sijalicu od 75 vati štedljivom svetiljkom od 20 vati, uštedelo bi se dovoljno da se oslobodi jedan blok termoelektrane snage 500 megavata za potrebe industrije.

Brefor se pohvalno izrazio o merama vlade za prevazilaženje negativnih efekata krize, kao i o bankarskom sistemu i poboljšanju poslovne klime, posebno u smanjenju suvišne administracije.

Na panelu o izazovima i rizicima novog privrednog modela savetnik premijera Jurij Bajec je rekao da je jedna od pouka, izvučenih u vezi sa načinom izlaska iz krize, da ne treba zaboraviti domaće potencijale i jačanje domaće štednje, jer su u svetu bolje prošle one zemlje koje su obezbedile bolju ravnotežu između domaće i inostrane štednje.

Takodje, naglasio je Bajec, bolje su se snašle zemlje koje su imale bolju ravnotežu između domaće i inostrane tražnje i koje su imale diverzifikovanu strukturu spoljne trgovinske razmene.

O rizicima i izazovima novog privrednog modela, govoriće ekonomski savetnici premijera Srbije, Jurij Bajec i Boško Živković, kao i vodeći ekonomista Svetske banke Dušan Vujović.

Jedan od panela na "srpskom Davosu", koji će sigurno privući pažnju, iako je planiran za večernje sate, biće posvećen pitanju šta je u Srbiji urađeno, a šta je trebalo da bude urađeno u 2010. i šta treba uraditi u 2011. godini.

Među gostima foruma, najavljeno je učešće potpredsenika Vlade Božidara Đelića, bivših ministara u vladi premijera Zorana Đinđića, Aleksandra Vlahovića i Gorana Pitića, državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije Gorana Ćirića i predsednika "ABS holdinga" Nenada Popovića.

Trodnevni biznis forum, nazvan "srpski Davos", okupio je oko 500 učesnika - predstavnike države, privrede, ambasadore vodećih svetskih zemalja, ekonomske analitičare iz Srbije i regiona.

Nastavak na RTS...