Izvor: B92, 13.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Izazovi" komandne odgovornosti
Beograd -- Portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije, Bruno Vekarić, ubeđen je da će slučaj Vukovarske trojke biti prebačen u Beograd.
On veruje i da je pravosuđe spremno da procesuira slučajeve komandne odgovornosti. Gostujući u emisiji "Proces TV" na B92, Vekarić je rekao da je ubeđen da je nakon jučerašnje rasprave u Haškom tribunalu, Srbija bliža tome da predmet protiv "Vukovarske trojke" dobije u svoju nadležnost.
"Da, ja sam ubeđen da Beograd >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ima veće šanse i opet se vraćam na onaj podnesak Tužilaštva, koji je upućen Sudskom veću, a gde je u paragrafima 33, 34, 35. i 36. prezentirana sposobnost domaćeg pravosuđa da relevantno procesuira slučaj 'Vukovarske trojke' u našem pravosudnom sistemu", kaže Vekarić.
Problem
Najveći problem koji se otvara u vezi sa slučajem "Vukovarske trojke" jeste komandna odgovornost. Portparol Tužilaštva za ratne zločine kaže da je pravosuđe Srbije u potpunosti sposobno da sudi optuženima za takva dela.
U Krivičnom zakonu Srbije, međutim, ne pominje se komandna odgovornost kao krivično delo, ali takva odgovornost se na druge načine pominje još od 1977. u zakonima Srbije i Jugoslavije. U važećem zakonu, nadređeni može da ogovara zbog činjenja, odnosno nečinjenja, tj. kada je propustio da uradi ono što je bio dužan da, na primer, spreči ili kazni. Komandna odgovornost mogla bi da se procesuira i kao saizvršilaštvo u krivičnom delu, u ovom slučaju u genocidu ili zločinu protiv čovečnosti.
Zamenik tužioca za ratne zločne Veselin Mrdak kaže da je za sada teško govoriti o slučaju "Vukovarske trojke" u tom smislu: "U ovom trenutku ne znamo u celini činjenično stanje u optužnici Haškog tribunala i dokazima sa kojima raspolažu, ali nakon razmatranja te optužnice i dokaza koji idu uz nju, mi bi tek tada mogli u potpunosti da ocenimo kako bi se to suđenje odvijalo."
Moguća rešenja
Po komandnoj odgovornosti bi se moglo suditi i prema međunarodnim propisima, koji tu krivičnu odgovornost u potpunosti poznaju, a koje je Srbija i Crna Gora potpisala. Pre svega, to je Ženevska konvencija sa svojim protokolom jedan, koji predviđa odgovornost komandanta za ono što počine njegove trupe. Iako je činjenica da se međunarodni propisi mogu neposredno primeniti na suđenjima, ipak problem je što oni ne propisuju kaznu za te zločine.
Sudija Prvog opštinskog suda Miodrag Majić smatra i da za to postoji rešenje: "Zaista sankcija ne postoji, nije predviđena ni u jednom od međunarodnih dokumenta. Međutim, ono što postoji, a to je da u tim svim dokumentima se ta krivična dela, ratni zločini, genocid, zločini protiv čovečnosti, pozicioniraju među najteža dela u svakom društvu, pa prema tome jasno je da sankciju za njih, u okviru opšteg raspona kazni, koje kod nas postoje, moramo tražiti upravo među najtežim krivičnim delima, dakle tamo gde se nalaze kazne za genocid, protiv civilnog stanovništva."
Suđenja za ratne zločine odvijaju se u zgradi suda u Ustaničkoj, koja je u materijalno-tehničkom i bezbenosnom smislu na vrlo visokom nivou.
