Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Avg.2008, 18:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izazov za brucoše - suočavanje sa školarinama

BEOGRAD - Buduće akademce koji tokom septembarskog upisnog roka budu položili prijemni ispit i upisali željeni fakultet, očekuje sledeći, znatno teži ispit - plaćanje školarine za koje potencijalni brucoši i njihovi roditelji smatraju da su neopravdano previsoke.

Učesnici nedavno održane debate "Visina školarina: da li je naše visoko školstvo jednako dostupno mladima u Srbiji?" složili su se da se dostupnost visokog školstva mladima u Srbiji i visina školarina >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na visokoškolskim institucijama ne mogu kao tema izdvojeno analizirati i da je potrebno raditi na reformi obrazovnog sistema u celini.

Na raspravi je ukazano na tržišnu orijentaciju privatnih fakulteta na kojima su školarine visoke ali je studentima olakšan prolaz jer to predstavlja dobru reklamu, dok je, sa druge strane ukazano i na nedostatke u načinima izvođenja nastave na državnim fakultetima kao jednom od razloga za opredeljenje brucoša za privatne fakultete.

Studenti koji se odluče da školovanje nastave na privatnim fakultetima i visokim školama moraju da izdvoje od 900 do 4.600 evra po godini, u zavisnosti od univerziteta i usmerenja za koje se opredele.

Neki državni fakulteti skuplji od privatnih

Oni koji budu želeli da u septembarskom roku upišu fakultet na nekom od državnih ili privatnih univerziteta u Srbiji, naći će se pred pitanjem odnosa kvaliteta i cene privatnih u odnosu na državne fakultete, uzimajući u obzir da cene studiranja na nekim državnim fakultetima značajno premašuju školarinu na nekim privatnim.

Visine školarina su od 30.000 dinara koliko košta studiranje na Tehničkom fakultetu u Boru, do 240.000 dinara što je cena za studije Arhitekture na Univerzitetu u Beogradu.

Vukasović: Kuda idu novci od školarine?

U Srbiji je, po rečima direktorke Centra za obrazovne politike Martine Vukasović, slabo razvijen sistem studentskih kredita i stipendija, a dodatni problem je nepostojanje jasnih kriterijuma na osnovu kojih fakulteti određuju školarine, kao i netransparentnost finansijskog poslovanja fakulteta.

"Ceo proces određivanja visine školarina i trošenja sredstava prikupljenih kroz naplatu školarina trebao bi da bude transparentniji, kao i samo finansijsko poslovanje visokoškolskih institucija", rekla je Vukasovićeva Tanjugu.

Prvi korak bi, po njenom mišljenju, trebalo da bude izmena Uredbe o finansiranju visokog obrazovanja i njeno usklađivanje sa Zakonom o visokom obrazovanju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...