Izvor: Politika, 10.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izazov izleta na vodi
Za koji evro više može se osetiti čar plovidbe brodićem do Perasta, ostrva Gospe od Škrpjela, Rosa, Njivica
BOKA KOTORSKA – Preplanuli konobar na jednoj od brojnih malih plaža na potesu od Bijele do Zelenike pomaže trima Beograđankama da se smeste. Posle duge šetnje po vrelom avgustovskom suncu, konačno su pronašle slobodne ležaljke.
Gotovo da ne poverujete da je cena za dnevni najam na pojedinim mestima i do pet evra, Čak ni trošak primereniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Azurnoj rivijeri ne utiče na broj turista koji su početkom avgusta u malim mestima, po mnogima, najlepšeg dela Crnogorske rivijere – Boke Kotorske, rešili da se razbaškare.
– Odakle ste – pita znatiželjni turistički pregalac u čijem je delu obale iznajmljivanje ležaljke i suncobrana duplo jeftinije, samo dva evra Na pomen doskora glavnog grada zajedničke države, uz vragolasti osmeh dodaje: – Dobro nam došle u inostranstvo.
Ćaskanje domaćina i gošći iz druge države nastavlja se opaskom Crnogorca sa "šjevera" koji mlade dame žele da nauči da nije pravilno reći kisela već, po nikšićki, "kišelja" voda.
Bilo da je naručite po beogradskom, sjevernjačkom ili primorsko-crnogorskom, cena vode u flašicama neće se menjati. Varira od lokala do lokala. U kafićima je od 50 centi do 1,20 evra, dok se u samoposlugama prodaje za 40 centi.
Ugostitelji kažu da je priliv turista u seoca mahom etiketirana za odmor porodica, vlasnika kuća poreklom iz drugih delova Crne Gore i Srbije počeo tek u drugoj polovini jula.
– Nisu Baošići, Đenovići, Zelenika, Bijela puni kao što su znali da budu prethodnih godina – jadaju se. Malo se čekalo zbog referenduma, a malo i zbog toga što svi vole da kažu da su bili u Budvi, Herceg-Novom ili Petrovcu. Nije u modi reći da su letovali u nekom selu – objašnjava prodavac smokava na pijaci u Baošićima, prema sopstvenim rečima, skromni rentijer jer izdaje tek tri sobe u porodičnoj kući. Cena noćenja je samo 10 evra, a kao argument dodaje i da nije menjana godinama. Naravno, i ako niste raspoloženi čućete ostatak monologa: – Ova lepota naše Boke zaslužuje svetske cene. Samo kako? Eto, pre neko veče nestade struje. Svi gosti kad zovu prvo pitaju– da li ima vode, pa tek onda za cenu – nastavlja starina.
Gosti mogu samo da se slože sa onim što govori. Svaka mu je na mestu i za jedno i za drugo. U to se mogu uveriti i svi koji izdvoje nekoliko evra za plovidbu brodićem po akvatoriju "ustiju Kotora".
Sa govorljivim kapetanima plovidba od nekoliko časova može da bude i više nego prijatna i trajna razglednica u sećanju sa letovanja. Ture su podeljene na one duže – ka Kotoru, i kraće – po Tivatskom zalivu.
Duža vožnja podrazumeva plovidbu uz obalu od Zelenike, gde se usput "kupe" novi putnici. Zatim brodić prolazi kroz moreuz Verige, stešnjen na samo 250 metara između rtova Đurići i Đinović. Iz starih vremena ostala je legenda da je svojevremeno Lajoš Veliki ovaj morski tesnac presekao lancima kako bi zaustavio venecijanske galije pa je otud ostao i naziv (verige su lanci, sindžir).
Odatle se zaliv ponovo širi i pogled puca ka ostrvcima Sveti Đorđe i Gospa od Škrpjela. Površine ostrva, čini se, kao da vire iz vode, a građevine koje je izgradila ljudska ruka gotovo da plutaju po ovom delu Jadrana. Manastir Svetog Đorđe sa crkvicom je najstariji u Boki. Crkva Gospe od Škrpjela je na maloj hridi, a, predanje kaže, izgrađena je posle snovokazivanja siromašnom ribaru kome se ukazao lik Gospe i on je započeo mukotrpni posao nasipanja mora kamenom.
U zaleđu ostrvca je u prošlosti napredni i bogat grad Perast. Danas napušten i siromašan. Tek poneki trag sjaja gradića koji je davao slavne pomorske porodice. U daljini je visoki Lovćen, a morska staza turiste na poludnevnom izletu vodi dalje ka Kotoru.
Grad pod zaštitom Uneska već ima neku svoju priču.
Andrijana Cvetićanin
[objavljeno: 10.08.2006.]
