Izvor: Danas, 03.Jan.2015, 00:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izazov i prilika
Ovih dana, kada sa svih strana stižu poruke ohrabrenja Srbiji, koja 15. januara preuzima predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, u dubokom zaboravu je priča kako je do toga uopšte došlo.
U beogradskim medijima početkom 2012. objavljeno je na sva zvona da je reč o uspehu tadašnjeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, koji je sa švajcarskim kolegom u Viljnusu podneo zajednički zahtev i formulisane principe za predsedavanje. Te da su se toj kombinaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << protivile zapadne zemlje zbog nerešenog srpskog problema - Kosova, ali da je Švajcarska insistirala, jer joj je navodno bio potreban glas Beograda u Svetskoj banci.
U međuvremenu, Jeremić nije ušao ni u stručni tim od 30 ljudi koji je formirao aktuelni šef diplomatije Ivica Dačić za logističku podršku predsedavanju, kosovski problem pacifikovan je Briselskim sporazumom, ali je izbio novi, i svakako planetarno značajni, u vidu ukrajinske krize. Da je Srbija znala da će to da se dogodi, dva puta bi razmislila pre nego što se prihvatila predsedavanja, izjava je koja se pripisuje američkom ambasadoru Kirbiju. Ipak, i Kirbi i ostale diplomate javno upućuju samo reči hvale. Bivši šef Unmika, a sadašnji generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanijer veruje da će Srbija biti uspešna upravo zbog svoje specifične pozicije - proevropske politike, jakih istorijskih veza sa Moskvom i autentičnog iskustva u regionalnim sukobima.
Ruski ambasador Čepurin kaže "za Srbiju to je ne samo izazov, nego i stvarna mogućnost da pokaže sve ono pozitivno što ima", dodajući da Moskva poštuje "promišljenu i izbalansiranu politiku" Beograda. Kirbi dodaje da je reč o sjajnoj prilici za Srbiju da dokaže da spada "među ozbiljne igrače", ali i ističe Dačićevo lično političko iskustvo. Sam Dačić deluje relaksirano, odajući utisak da dolazi na poznati teren Titove politike nesvrstanosti, i čak izjavljuje da mu sadašnji resor bolje "leži" od prethodnog ministarstva policije, koje je bilo opsednuto intrigama.
Ipak, spoljnopolitički komentatori tvrde da je reč o mnogo višem i opasnijem nivou intriga na globalnom nivou, te da je jedino što srpsku misiju može učiniti koliko-toliko uspešnom, pošten i profesionalni posrednički pristup. Taj pristup ne zavisi samo od Dačića - za očekivati je da na spoljnopolitičkom iskoraku, koji je zaista važan za ugled zemlje i koji je toliko osporavan prethodnih godina, sarađuju i ostali bitni politički faktori. Na tu saradnju sumnju baca konspirativna poseta bivšeg predsednika Borisa Tadića Ukrajini, u isto vreme i sa istim sagovornicima kao i Dačićeva.
