Izvor: Blic, 26.Nov.2016, 13:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iza "mržnje" Kastra prema Titu krila se jedna SAVRŠENO IZREŽIRANA PREDSTAVA
Iako su se u načelu poštovali, Tito i Kastro su ipak imali međusobne nesuglasice. Kastro je predsedniku Jugoslavije zamerao na raskošnom stilu života, a Tito se nikada nije odrekao svog stila života. Ipak, da li je zaista u pitanju bile zamerke i nesuglasice, ili su dve vođe odigrale sjajnu ulogu zarad viših političkih ciljeva?
Kubanski predsednik upoznao je Broza davne 1969. godine u zgradi Ujedinjenih nacija. Zbog neizmernog poštovanja koje je tada gajio prema Titu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kastro mu je prišao u želji da se upoznaju.
Ipak, nedugo zatim počinju da se javljaju prva neslaganja između ova dva velikana.
Pročitaj još:
Kastro, koji je vodio povučen, "narodski" život, nije mogao da razume potrebu Josipa Broza za skupocenim odelima, nakitom i učestalim svečanostima.
Međutim, stručnjaci su mišljenja da, ako je neslaganje među njima postojalo, da je bilo prouzrokovano različitim mentalitetima.
Tito, kao stari srednjevropski revolucionar, imao potrebu za promocijom i iz tog razloga nikada se nije odrekao raskoši i bogatstva koje je posedovao. Kastro, s druge strane, bio je klasični latinoamerički revolucionar, koji se trudio da se ne ističe previše, da živi skromno i bude, po svakoj osnovi, blizak svome narodu.
Netrpeljivost ili sjajna gluma?
Kada je reč o Šestom samitu nesvrstanih, održanog u Havani u septembru 1979. godine, mnogi misle da su ova dva političara odigrala "savršenu ulogu" zarad viših ciljeva.
Veruje se da su bili veoma bliski, ali da su na samitu, kada je Tito poveo svoju poslednju veliku bitku u odbrani "izvornih načela nesvrstavanja", odigrali predstavu koja je Jugoslaviji donela podršku SAD, a Kubi podršku Rusije.
Na samitu Kastro je optužio SAD, kao i njihove stare i nove saveznike za pokušaj sprečavanja održavanja konferencije u Havani.
Iste zemlje je optužio da su pokušale da amandmanima izmene nacrte bitnih dokumenata samita. Bio je to, zapravo, napad na zemlje osnivače Pokreta, uključujući Jugoslaviju.
Posle Kastrovog govora, Tito, kao lider grupe pristalica ”izvornih načela Pokreta” i jedini živi osnivač, nije ušao u otvorenu polemiku sa Kastrom.
Titov govor je imao programski karakter i oko njega su se svrstale sve zemlje koje nisu podržavale Fidela Kastra.
Ipak, bilo da je u pitanju zaista neslaganje stavova, ili pak dobro izrežirani scenario, samit se završio veoma uspešno po obe zemlje.
Jedino što ne ide u korist teoriji o isceniranoj "mržnji" jeste činjenica da se Kastro nije pojavio na Titovoj sahrani.
Ili je pak i taj potez bio poslednja rečenica u zajedničkom scenariju.
.jpg)
