Izvor: RTS, 25.Apr.2012, 08:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Iz zemlje logora i satelita

Knjiga "Bekstvo iz logora 14" svojevrsno je svedočanstvo o brutalnosti komunističkog režima u Severnoj Koreji gde i danas postoje koncentracioni logori. Autor knjige skreće pažnju na to da je javnost na Zapadu zaboravila na logore, od silnih vesti o nuklearnim probama i lansiranju satelita.

Novinar Blejn Harden objavio je knjigu "Bekstvo iz logora 14", koja je napisana prema priči mladića koji je uspeo da pobegne iz Severne Koreje. Prema ocenama kritičara, knjiga je svojevrsno svedočanstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o brutalnosti komunističkog režima u Severnoj Koreji gde i danas postoji praksa koncentracionih logora iz doba nacizma ili gulaga iz doba Sovjetskog Saveza.

Veruje se da je oko 200.000 Severnokorejaca zatvoreno u radnim logorima, a Šin Dong Hjuk, rođen i odrastao u zlostavljanju, gladi, mučenju i premlaćivanju, svedočeći o likvidacijama, jedina je poznata osoba koja je uspela da pobegne.

Međunarodna zajednica se fokusira na nuklearne ambicije Severne Koreje, a mediji se često bave grotesknom stranom dinastije Kim, dok će čitaoci Šinove biografije otkrivati istinu s mučninom u želucu, ističe Harden.

Autor knjige u tekstu u američkom magazinu Tajm osvrće se na zaborav zapadne javnosti na problem ljudskih prava u Severnoj Koreji, koji je bačen u stranu posle dolaska na vlast Kim Džong Una, najavljenih nuklearnih proba i neuspešnog lansiranja satelita.

On čak i citira jedan od naloga na Tviteru, gde korisnik koji se potpisuje kao Kim Džong Broj 1, iznosi mnoge satirične poruke, zaboravljajući kakvom zemljom vlada pravi Kim Džong Un.

Harden upozorava da je knjiga i upozorenje zapadnoj diplomatiji, koja je propustila da ozbiljno progovori i osudi severnokorejsku praksu radnih logora.

Šin je rođen kao Šin In Guen 1982. u „Logoru 14" gde je zatvoreno oko 15.000 zatvorenika i koji se smatra jednim od šest najgorih u Severnoj Koreji, iako vlasti negiraju njihovo postojanje.

Šinov "zločin" je što je sin muškarca čija su braća pobegla iz Severne Koreje, a mnogi zatvorenici „Logora 14" plaćaju "tuđe grehove", jer totalitarna država kažnjava političke neistomišljenike.

U školi, gde decu pripremaju za iscrpljujući rad u rudnicima uglja ili tekstilnim fabrikama, Šinu i drugoj deci usadili su da moraju teško da rade "kako bi sprali grehe svojih roditelja".

Prvo Šinovo sećanje je na likvidaciju kojoj je prisustvovao kada je imao četiri godine. Seća se da je krao hranu od majke kako bi zavarao glad i da je hvatao i pekao pacove. Kao sedmogodišnjak pamti smrt učenice u razredu koju je učitelj tukao do smrti drvenom palicom, jer je ukrala pet zrna kukuruza.

Kako je logor bio jedina stvarnost koju je poznavao, Šin nije bio ni ljutit ni tužan i verovao je da su kazne pravedne i poštene, pa ne čudi da je izdao majku i brata koji su planirali bekstvo.

Gledajući majčino smaknuće osećao je samo bes, jer je zbog nje bio mučen gotovo do smrti i verovao je da je to bila posledica "njenog nerazumnog i sebičnog plana".

Šinov pogled na život počeo je da se menja kada je upoznao 50-godišnjeg Kim Džin Mjunga, koji ga je negovao dok se oporavljao i mentalno lečio pričama o životu van logora koji je on nekad živeo.

Prema Šinu nikada niko nije bio tako ljubazan, a novo iznenađenje i uvid u novi svet pružio mu je Park Džong Čul, zatvorenik koji je nekad živeo u inostranstvu.

Šin je upravo sa Džong Čulom isplanirao bekstvo 2005. godine, ali je Džong Čul stigao samo do ograde gde je usmrćen strujom, koja je sprovedena u žičanu ogradu oko logora.

Novinar Harden nije mogao da proveri verodostojnost Šinove priče, jer su radni logori službeni tabu, ali veruje da je priča istinita i prema ranama od kuke i ožiljcima od opekotina na Šinovim leđima.

Harden ističe da je Šin u početku lagao o majci i tvrdio kako nije ništa znao o planu bekstva, a da je ona ipak bila uhvaćena. Tek nekoliko godina kasnije počeo je da razlikuje koncepte dobra i zla, poštenja, istine i laži.

"Krivica se pojavila kada je ušao u ono što mi zovemo normalnim svetom i počeo je proces postajanja ljudskog bića", objašnjava Harden. Dodaje da osim krivice za smrt majke i brata Šin krivi sebe i za smrt oca, jer veruje da je posle njegovog bekstva otac bio mučen i ubijen.

Nastavak na RTS...