Izvor: Politika, 28.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz vremena Čekua i Mila
Podgorica – Najnovije najave Agima Čekua da će deo teritorije Srbije, odnosno Kosova i Metohije, prisajediniti Albaniji, izazvale su juče i u Podgorici čuđenje i podsetile na brojnu zvaničnu i nezvaničnu podršku zvanične crnogorske politike albanskim liderima u južnoj srpskoj pokrajini. Vrhunac trgovine bio je za vreme majskog referenduma 2006. godine kada su Albanci u Crnoj Gori podržali razlaz Srbije i Crne Gore, a u Bloku za zajedničku državu, sastavljenom od pretežno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srpskih stranaka, javno se govorilo da je reč o zalogu za kosovsku nezavisnost.
Prema popisu stanovništva objavljenom 2003. od ukupno 620.145 stanovnika Crne Gore Albanaca je nešto više od 31.000 ili pet odsto, a rezultati referenduma pokazali su da su upravo oni presudili u razdvajanju dve države. Na biralištima, posebno u mestima sa većinski albanskim življem – Plav, Rožaje, Gusinje, Ulcinj, Tuzi, Petnjica – glasala je cela albanska dijaspora za koju je vlast platila sve troškove – avionske karte, smeštaj, dnevnice...
Takođe, na stotine albanskih glasača stiglo je i sa Kosova i Metohije i Albanije. Da nije reč samo o pretpostavkama opozicije, svedoče i dokazi iz nedavno objavljene Bele knjige, u kojoj je opozicija na nekoliko hiljada strana dokumentovala svoje tvrdnje.
Kao jedno od referendumskih garancija Albancima bilo je i obećanje da će mesto Tuzi nadomak Podgorice dobiti status samostalne opštine, što je vlast samo delimično ispunila svrstavši ih u gradsku opštinu. Zbog toga od referenduma do danas ne prestaju protesti meštana Tuzi koji javno saopštavaju da je status opštine Tuzi bilo referendumsko obećanje vlasti Albancima i da su prevareni.
Drugo obećanje, koje se sada i zvanično našlo u nedavno usvojenom Ustavu Crne Gore, odnosilo se na to da će Albanci kao narod i njihov jezik biti formulisani kao ustavna kategorija.
Albancima je vlast tada obećala da će u opštini gde su u većini imena ulica, nazivi institucija i nastava biti na albanskom jeziku, što je već ispunjeno. U tim mestima javno su istaknute i zastave Republike Albanije, a na nikšićkom Filozofskom fakultetu otvorena je i katedra za albanski jezik.
I pored značajnog učešća u vlasti, i albanskih radio i TV emisija u državnim medijima, Albanci smatraju, kako to često ističe predsednik Demokratske unije Albanaca Mehmet Bardhi, da njihovo pitanje nije ni počelo da se rešava i da će tek o tome biti priče pred domaćom i međunarodnom javnošću.
Početkom novembra referendumske godine, tadašnji crnogorski premijer Milo Đukanović, na opšte zaprepašćenje domaće javnosti, primio je, nakon zvaničnog poziva, predsednika privremene vlade Kosova Agima Čekua.
Nakon tadašnjeg susreta, Đukanović je novinarima izjavio da je sa Čekuom razgovarao i o rešavanju statusa Kosova.
Privremeni kosovski premijer, koji je izjavu novinarima dao na albanskom jeziku, preneo je da je Đukanoviću rekao da "albanska zajednica u Crnoj Gori nikada nije bila pretnja, nego je uvek bila zaštitnik ove republike".
Međutim, početkom ove godine na području Malesije uhapšeno je osamnaest Albanaca osumnjičenih da su pripremali pobunu i rušenje ustavnog poretka Crne Gore. Policija je pronašla stotine komada vatrenog oružja, eksplozivne naprave i propagandni velikoalbanski materijal. Protiv njih je u toku sudski proces u Višem sudu u Podgorici.
[objavljeno: ]
.jpg)
