Izvor: Blic, 08.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz svake kuće po jedan gastarbajter
Iz svake kuće po jedan gastarbajter
PETROVAC NA MLAVI - Iz Petrovca na Mlavi po zemljama zapadne Evrope radi više od 12.000 građana. Gotovo svako domaćinstvo ima najmanje jednog člana na privremenom radu u inostranstvu. Međutim, od bogatih gastarbajtera korist imaju jedino vlasnici menjačnica. Oni godišnje otkupe preko 50 miliona evra i švajcaraca. Vlasnik menjačnice koji nije želeo da mu se pominje ime kaže da je lane zamenio četiri miliona evra.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Najviše gastarbajtera je iz sela Šetonje - 595, u koje samo od inostranih penzija mesečno stiže oko 250.000 evra. Pare koje su do sada dopremane u zavičaj uglavnom su se koristile za izgradnju velelepnih kuća, kupovinu nameštaja i bele tehnike, a neretko i za izgradnju porodičnih bazena. Gastarbajteri se u zavičaj vraćaju tek kada stignu do penzije, a na radnim mestima obično ih zamenjuju sinovi ili unuci. Oni se u poslednje vreme ređe opredeljuju za povratak u rodni kraj i ušteđevinu ulažu u inostranstvu kupujući uglavnom nekretnine.
Prvo ime Svinje
Petrovac je ime dobio 1860. godine po Milutinu Petroviću Eri, mlađem bratu Hajduk Veljka, koji je bio savetnik Miloša Obrenovića i jedno vreme čelni čovek Mlavskog sreza.
- Do tada Petrovac se zvao Svinje, verovatno po ogromnom broju svinja koje su seljaci gajili na ovim prostorima. Najuglednijim ljudima smetao je takav naziv mesta, pa su od kneza potpisima u molbi zatražili da se Svinje ubuduće zovu Veliki Miloševac. Miloš nije udovoljio njihovoj molbi, verovatno zato što nisu dovoljno bili odani dinastiji Obrenović, prilikom proterivanja iz Srbije. Umesto traženog, Miloš je 1860. godine dao ime Petrovac po svom savetniku Milutinu Petroviću Eri, kome su se građani odužili lane podizanjem spomenika ispred zgrade SO Petrovac - kaže Anđelka Stanisavljević, direktor Zavičajnog muzeja u Petrovcu.
Predsednik opštine Radiša Dragojević kaže da će prioritet ove godine iz opštinskog budžeta, koji iznosi blizu 250 miliona dinara, biti nastavak izgradnje puteva i sportske hale, snabdevanja grada i sela kvalitetnom vodom i početak poslova gasifikacije.
- Međutim, privatizacijom koja je obavljena kod 70 odsto društvenih preduzeća nismo zadovoljni. Većina privatizovanih preduzeća, izuzev kamenoloma koji je prodat austrijskoj 'Alpini', ne radi i mi smo zatražili poništenje ugovora. Ali zato niču nova privatna preduzeća i samo u proizvodnji PVC stolarije otvoreno je dvadesetak firmi. U minulih 15 godina uspeli smo da privučemo domaći i strani kapital i izgrađeno je pet stambeno-poslovnih centara. Preostale su nam velike neiskorišćene rezerve u turizmu. Na našoj teritoriji imamo ostatke 22 srednjovekovna manastira. Posebno je značajan manastir Vitovnica, s kraja 13 veka, koji turisti najčešće posećuju. Kroz našu opštinu teku reke Mlava, Vitovnica i Busur, a tu su i tri jezera Korenica, Busursko i Ždrelsko. Ove godine osnovaćemo Turističku organizaciju preko koje računamo da te potencijale približimo budućim posetiocima - ističe Dragojević.
763 nezaposlena
Zahvaljujući privatnoj inicijativi opština Petrovac je uspela da nezaposlenost smanji i u ovoj komuni samo je 763 nezaposlenih od kojih su 434 žene. Ovde se oseća nedostatak muške radne snage naročito posle uvođenja viznog režima sa Rumunijom. Rumuni su doskora bili glavna radna snaga u poljoprivredi i na građevini. Samo u selu Ranovac bilo je angažovano više od 400 radnika iz ove susedne zemlje. Sveta Mirković
