Izvor: Večernje novosti, 08.Maj.2014, 17:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz ravnice pravo na svetske vrhove
JEDAN slučajan odlazak na Durmitor pre petnaestak godina iz temelja je promenio život Andreje Tepavčević i Branimira Šešelje, dvoje doktora algebre i redovnih profesora na Prirodno-metematičkom fakultetu u Novom Sadu. Snežni vrhovi su od tada postali njihova strast, a težnja ka njihovom osvajanju ih, evo već godinama, vodi širom planete. - Bili smo tamo sa našom tada malom ćerkom Petrom i, mada živimo u ravnici, ili možda baš zbog toga, durmitorske visine su nas naprosto opile - objašnjava >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Branimir. - Od tada nije prošla godina a da, najčešće svi zajedno, nismo bili na nekom od svetskih vrhova. Iako su, kao što Branimir reče, u ravnici i rođeni, poreklo im je, ipak, vezano za planinske krajeve - Andrejino za Hercegovinu i Dalmaciju, a Branimirovo za Dalmaciju i hrvatsko primorje - pa nije, dodaje on, isključeno da se na drumitorskim visinama trajno probudio zov tih prazavičaja. I njega i nju je, inače, Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj svrstalo u najvišu naučnu kategoriju A1, što najbolje govori o dometima u oblasti algebre, a kada je o onim planinarskim reč, lista osvojenih vrhova je zbilja poduga.KROZ SMETOVE KOLIKO ova nesvakidašnja strast dvoje izuzetnih ljudi može da bude korisna i u nevoljama koje, ne pitajući, donosi svakodnevni život, najbolje se videlo zimus, kada je nezapamćena snežna oluja okovala Vojvodinu. I njih dvoje su se, kod Bačke Topole, našli u zavejanoj koloni na auto-putu, ali su odlučili da ne čekaju da se on raščisti. Kroz smetove do pojasa sami su se probili do dvadesetak kilometara udaljenog Vrbasa! - Popeli smo se, između ostalog, i na najviši vrh Afrike Kilimandžaro, čiji snegovi su ovekovečeni u čuvenom holivudskom filmu, mada, u stvarnosti, i nisu baš impresivni. Debeli su tek desetak santimetara. Tu su i Atlas, pa Grosglokner u Alpima, Musale, Olimp i niz drugih vrhova - nabraja Branimir. Kilimandžaro je visok 5.895 metara i na njemu su osetili i takozvanu visinsku bolest. Zbog razređenog vazduha ona je realna opasnost na svim visinama iznad 4.000 metara, manifestuje se lakim zamaranjem, mučninom i glavoboljom, pojačanom pospanošću. Sve to je, međutim, uz stalnu opasnost od ambisa deo planinskih izazova koji podižu adrenalin i bude pobedničku strast. Tako je, dodaje njegova supruga, i s narednim velikim poduhvatom za koji se spremaju. Reč je o Damavandu, najvišem vrhu Irana, visokim oko 5.600 metara. Na njega će krenuti već u julu ove godine. - U pripremama nam, u velikoj meri, pomaže to što se Branimir rekreativno bavi maratonom, a ja trčanjem na duge pruge - kaže Andreja. - Uz to, redovno vežbamo penjanje po stenama, ali ćemo, ipak, obaviti i prethodne aklimatizacione pripreme na nekom od vrhova od oko 3.000 metara.
Nastavak na Večernje novosti...
