Izvor: Politika, 11.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz hladnoratovskog u šengensko doba
Od pet hiljada do 25.000 dinara platiće građanin Srbije ukoliko u roku od 12 sati ne prijavi da mu je u posetu došao strani državljanin, navedeno je u Predlogu zakona o strancima koji je vlada ove nedelje uputila u parlament. U skladu sa propisima EU, propisima šengenskog sporazuma i novim Ustavom, predloženi zakon treba da zameni postojeći iz 1980. godine i precizira vizna pravila i rokove boravka za strance u Srbiji. Njime se, kažu u MUP-u, uslovi za dobijanje viza potpuno usklađuju sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zahtevima u zemljama EU, skoro su identični sa šengenskim pravilima i kao takvi predstavljaju uvod u razgovore nadležnih o ukidanju viznog režima sa zemljama potpisnicima Šengenskog sporazuma.
Upravo je zakonom iz 1980. propisana obaveza prijavljivanja boravka stranaca i ona je zadržana i u predlogu novog zakona. U MUP-u podsećaju da je "u celom svetu" prijava boravka obaveza za sve koji prime strance, da se njom kontroliše dozvoljeno vreme njihovog boravka kao i bezbednost u državi. A prijavljivanje je pojednostavljeno mogućnošću da se prijava o boravku dostavi MUP-u imejlom.
Taj zakon se zadržao ne samo u Srbiji, već i u Hrvatskoj i u Sloveniji, gde se i rigoroznije sprovodi. Dopisnik "Politike" iz Zagreba Radoje Arsenić piše da stranci koji borave u Hrvatskoj po bilo kojem zakonskom osnovu moraju da se prijave najbližoj policijskoj stanici u roku od 12 sati od dolaska. To, naravno, važi i za naše građane koji bez vize dolaze nekom u privatnu posetu, dok u turističkom i hotelskom smeštaju to obavlja domaćin, odnosno davalac takvih usluga. Kazne za nepridržavanje ovakve odredbe su od 300 do 3.000 kuna (41–410 evra).
Dopisnica "Politike" iz Ljubljane Svetlana Vasović-Mekina piše da u Sloveniji domaćin mora da prijavi stranca u roku od tri dana od prelaska granice najbližoj policijskoj stanici. Postupak je ne samo krajnje birokratski nego i neprijatan, sa svim potpitanjima o razlozima boravka do materijalne situacije i obaveznim naopakim pisanjem generalija pridošlice "s juga" – u slovenačkoj varijanti sa "č" umesto "ć" na kraju prezimena. Kako saznajemo u Policijskoj stanici Ljubljana-centar, Slovenija je taj propis ostavila u svom pravnom redu, dok ostale države EU boravak gosta tretiraju "svaka prema nahođenju". Slični propisi postoje i u Austriji i Nemačkoj. U Austriji je, kako nam je rečeno u ambasadi, propisana obaveza građana ne samo da policiji prijavljuju posete stranaca, već i da joj se sami prijave ukoliko odu u posetu na nekoliko dana u drugi grad.
Međutim, ne stoji tvrdnja da je prijava boravka stranaca obaveza "u celom svetu". U francuskoj i grčkoj ambasadi "Politici" je rečeno da je takav propis u tim zemljama naprosto nezamisliv i da bi – kada bi bio predložen parlamentu – bio doživljen kao atak na slobodu građana. U Austriji i Nemačkoj slični zakoni postoje, ali niti ih se građani pridržavaju, niti se, što je bitnije, predstavnici vlasti pozivaju na njih. Prijava boravka kao oblik policijske prismotre ipak je samo atavizam iz hladnoratovskih vremena, kad je svaki stranac bio potencijalna opasnost po bezbednost države.
Viza na granici samo izuzetno
Stranci će ubuduće samo u izuzetnim slučajevima na granici moći da dobiju tranzitnu vizu za prolazak kroz Srbiju, neće više od pogranične policije moći da dobijaju dozvolu za privremeni boravak od 90 dana, ali će moći da dobiju vizu za kraći boravak, koja će važiti najduže 15 dana.
Vizu će na granici moći da dobiju, uz saglasnost MUP-a, kada postoje ozbiljni humanitarni razlozi ili je to u interesu Srbije, ako nisu imali prilike da je zatraže preko diplomatskog ili konzularnog predstavništva i imaju dokaze da im je putovanje hitno.
Procedura za izdavanje viza biće rigoroznija, ali administrativno jednostavnija i brža. Naime, novim zakonom o strancima uvela bi se centralna baza podataka koja bi, prema objašnjenju, značila i veću sigurnost za zemlju.
Novim propisom, pored već postojeće tranzitne i vize za kraći boravak, uvode se i aerodromska i viza za privremeni boravak. Tako će ubuduće, baš kao u svim šengenskim područjima, postojati četiri vrste viza: A (aerodromska tranzitna), B (tranzitna), C (viza za kraći boravak) i D (viza za privremeni boravak).
Iako strancu za vreme međupristajanja aviona na aerodromu u Srbiji nije neophodna viza ukoliko ne napušta tranzitni prostor, vlada ubuduće može da odluči da li je iz bezbednosnih razloga za našu zemlju određenim putnicima, recimo u dolasku iz zemalja u kojima postoje jake terorističke organizacije, potrebna aerodromska "A" viza.
Tranzitna "B" viza izdaje se i u diplomatskim predstavništvima i mogla bi da važi i za više putovanja kroz Srbiju, ali u periodu od šest meseci, s tim da jedan prolazak ne bi mogao da traje duže od pet dana. Što se tiče "C" vize za kraći boravak, ona se po predloženom propisu izdaje za turistička, poslovna i druga putovanja. Neprekidni boravak ili ukupno trajanje više uzastopnih boravaka stranca sa vizom za kraći boravak koja je izdata u predstavništvu, može da traje najduže 90 dana i to u periodu od pola godine računajući od prvog ulaska u Srbiju. Osoblju diplomatskih predstavništava uz "uslov reciprociteta", može da se izda i na duži rok.
Strani državljanin koji namerava da boravi više od 90 dana kod nas, po Predlogu, dužan je ubuduće da za privremeni boravak pribavi "D" vizu od diplomatskog ili konzularnog predstavništva u zemlji iz koje dolazi. Do sada se praktikovalo da stranci koji u Srbiji već kraće borave, ovde i traže dozvolu za privremeni boravak. A on se odobrava strancu koji ima dovoljno novca za izdržavanje, zdravstveno je osiguran i "ima opravdane zahteve". "D" viza izdaje se u trajanju od jedne godine, a osoblju diplomatskih predstavništava i na duže. Inače, strancu koji je član uže porodice srpskog državljanina privremeni boravak može da se produži na vreme do tri godine ili do ispunjenja uslova za stalno nastanjenje.
Nijedna od ovih viza neće biti izdata strancu koji nema pasoš, ne ispunjava uslove za ulazak u treću državu ili nema dovoljno sredstava za izdržavanje. Takođe, ako mu je izrečena mera udaljenja ili proterivanja ili otkazan boravak, ako mu je zabranjen prelazak državne granice, može da ugrožava bezbednost u Srbiji i evidentiran je kao međunarodni prestupnik. Viza neće biti izdata ni strancu koji nema potvrde o vakcinisanju ili drugi dokaz da nije oboleo, a dolazi sa zaraženog područja.
Stalni boravak se, slično kao do sada, odobrava strancu koji je u Srbiji, na osnovu odobrenja, boravio duže od pet godina ili je najmanje tri godine u braku sa srpskim državljaninom, maloletniku čiji je jedan od roditelja državljanin Srbije ili stranac stalno nastanjen, kao i strancu koji je poreklom sa teritorije Srbije, navodi se u Predlogu zakona, koji se ne bi primenjivao na strance koji su zahtevali dobijanje azila i one koji po međunarodnom pravu uživaju privilegije i imunitete.
--------------------------------------------------------------------------
Vizni režim ne važi za zemlje bivše Jugoslavije
U skladu sa Sporazumom o specijalnim vezama između RS i Srbije, novi vizni režim neće se primenjivati na građane Republike Srpske i oni će i dalje moći da pređu granicu samo sa ličnom kartom. Novi vizni režim će važiti samo prema zemljama sa kojima je Srbija i pre stupanja na snagu ovog zakona imala režim ulaska u Srbiju na osnovu viza. Prema tome, vize neće biti potrebne za građane bivših jugoslovenskih republika izuzimajući Sloveniju. Međutim, svi oni koji nemaju srpsko državljanstvo, kao i do sada, moraće da prijave svoj boravak.
Inače, u doglednom periodu biće predloženo i da se ukine vizni režim prema zemljama EU.
--------------------------------------------------------------------------
Kazne za "ilegalce" u Srbiji
Sa 100.000 do 500.000 dinara ubuduće će se kažnjavati prevoznici, turističke i druge firme koji nezakonito sprovedu stranca na našu granicu ili u Srbiju, a odgovorna lica sa 10.000 do 50.000 dinara. Novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara kazniće se preduzetnik koji ne prijavi boravak stranca u roku od 12 časova od smeštaja, a i za jedne i za druge previđena je, što je novina, i zabrana delatnosti ako ponove ovaj prekršaj.
Kazne od 10.000 do 50.000 dinara predviđene su za strance koji nezakonito uđu u Srbiju i koji je ne napuste u određenom roku, kao i ako napuste bez odobrenja prihvatilište MUP-a za strance "ilegalce".
Predloženi propis još nalaže da će strancu kog nije moguće odmah udaljiti ili mu nije utvrđen identitet, biti određen boravak u prihvatilištu MUP-a, pod pojačanim policijskim nadzorom, a po roku koji se uvodi – ne na duže od 180 dana. Prihvatilište će biti predviđeno i za maloletnike "ilegalce", koji će tu biti smešteni u pratnji roditelja ili zakonskog zastupnika.
[objavljeno: ]
