Izvor: RTS, 26.Nov.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz Sigurne kuće u "novi život"
Svaka treća žena u Srbiji žrtva je porodičnog nasilja. Neke se nikada ne izbore s tim, a neke zahvaljujući Sigurnoj kući - krenu u novi život.
Predstavnice četiri nevladine organizacije iz Beograda, Niša i Vranja obavestile su zaštitnika građana Sašu Jankovića o problemima žena-žrtava nasilja u porodici. Za pomoć ženama neophodni novi zakoni ali i poštovanje sadašnjih.
Zaštitnik građana Saša Janković zatražio je od predstavnica nevladinih organizacija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za zaštitu žena koje su žrtve nasilja da mu dostave "konkretne slučajeve" kada centar za socijalni rad ili policija nisu "adekvatno reagovali".
Janković je rekao da je potrebno "ne samo doneti nove zakone, već obezbediti poštovanje sadašnjih" da bi se pomoglo ženama - žrtvama nasilja u porodici.
Jedna od žrtvi porodičnog nasilja je četrdesetogodišnja šapčanka M. M. koja je posle osamnaestogodišnjeg mučenja i posle deset pokušaja, uspela da napusti muža nasilnika.
Koliko dugo mogu da se izdrže batine, psihička i fizička tortura, gledanje straha u dečjim očima, koliko treba da se donese konačna odluka - pitala se M.M svaki put kad bi pokušala da ode od muža. I uvek se vraćala jer nije znala kako dalje kroz život sama, sa troje dece, bez posla, stana, samopouzdanja.
"Zbog škole, zbog toga što nisam znala gde ćemo da živimo, kako ćemo opstati... Nisam bila sigurna da ću moći sama da brinem o troje dece. Međutim, kada sam čula za Sigurnu kuću, dobila sam nadu da postoji šansa da moja deca i ja krenemo u novi život, normalan život", rekla je M. M.
Tako je M. M. upoznala život kakav nikad nije imala, i za tri meseca boravka u Sigurnoj kući postala nova osoba - vedra, pozitivna, jaka.
"S obzirom na to da sam posle dvadeset dana našla posao, shvatila sam da zaista vredim, da sam sve to u sebi potiskivala i da se polako moje samopouzdanje vraća".
"Plašila sam se i da li ću se snaći na poslu, jer sam godinama ubeđivana da sam nesposobna. Na moju sreću, došla sam u firmu gde su me ljudi lepo prihvatili, trudili se da me ohrabre", dodala je M.M.
Deca, velika podrška
"Deca mi pružaju veliku podršku. Oni su i bili glavni inicijatori da odemo i započnemo novi život, ma kakav bio. Deca su pohađaju različite kurseve, pevaju u horu, odlični su đaci, ambiciozni su, sin se bavi i glumom, najstarija ćerka slika", rekla je M.M.
M.M ocenjuje da ostati normalan posle osamnaestogodišnjeg mučenja, sa vrednom, pametnom i dobrom decom, najveće je bogatstvo i način da se zaboravi bolna prošlost.
Živelo nas je petoro u kući bez kupatila, bez ikakvih uslova za život, moja deca će sada imati sve ono što tamo nisu imala.
" Nadam se da ćemo nakon izlaska zaista postati srećni, već smo našli prostor koji smo, uz pomoć nekih divnih ljudi, uspeli da opremimo, tako da ćemo tu živeti normalno, bez trzavica i nasilja. Boriću se da radim, čak i nešto bolje sa većim primanjima, želim da moja deca upišu fakultet", rekla je M.M.
Plata i prinadležnosti za decu omogućiće im pristojan zivot, Centar za socijalni rad - podršku i sigurnost, a Sigurna kuća ostaće samo uspomena: prekretnica i iskorišćena šansa.
