Izvor: Večernje novosti, 02.Jul.2013, 22:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Iz Frankfurta pobegli na Sokolinu

DESET godina je prošlo od kad su se Milan i Mileva Davidović posvađali s potrošačkom civilizacijom i iz Frankfurta na Majni zaputili se u divljinu visoravni Sokolina na Tari. Stan u betonskom soliteru zamenili su brvnarom na hiljadu metara nadmorske visine, u kojoj su počeli novi život u domu od mirisnih brvana. Poznanici Davidovića predviđali su da neće izdržati ni deset dana na visoravni koja se nadnosi nad strmoglavim ponorom divlje klisure Rače na čijem nebu caruju sokolovi, a u >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << šumi medvedi i divokoze. Uprkos nevernim Tomama, Milan i Mileva su opstali punih deset godina na Tari i naučili da žive u skladu s prirodom. - Davidovići su jedini stanovnici ovog dela Tare. Uzgajaju koze, sakupljaju šumske plodove i lekovito bilje, imaju čak i dva konjića. Davidovići su postali simbol Ravne Tare - priča Branko Čigoja, direktor hotela u Bajinoj Bašti, čijim smo terencem truckavim šumskim putem stigli do domaćinske kuće na Sokolini.NE PLAŠE SE NI MEĆAVE DAVIDOVIĆE ni surove zime nisu oterale sa Sokoline. - Ne plaši nas ni najveći sneg, jer na vreme spremimo dovoljno hrane, ogreva i sena za stoku. Onda nam ostaje cela zima da uživamo dok sneg ne okopni ili dok neko ne prokopa put do nas - kroz smeh kaže Milan Davidović. Dvorište Davidovića nema ogradu, a pokriva ga tepih od mirisnog planinskog bilja. Umesto zvonceta posetioce najavljuje lavež dva čupava ovčarska psa - pulina, a posetiocima se raduju i kobila Julija i plahoviti poni Đura strašni, koji je na Taru stigao s Kalemegdana kao poklon Vuka Bojovića. Ponosni domaćin Milan nas dočekuje pred vratima i glasno doziva suprugu Milevu koja između borovih stabala bere šumske jagode. Zajedno nas vode u obilazak imanja i objašnjavaju zašto su pobegli od civilizacije. - Shvatili smo da nam se život sveo na ropsku šemu: radi - jedi - spavaj - radi... Zato smo odlučili da napustimo sve i vratimo se prirodi, ili još tačnije - samima sebi. Nijednog trenutka se nismo pokajali - pričaju. Kad su došli na Sokolinu, kažu, nisu imali nikakvo iskustvo sa životom u prirodi, ni u vođenju seoskog domaćinstva. - Sve smo učili iz knjiga, od uzgajanja životinja do prepoznavanja lekovitog bilja. U početku nismo imali ni struju, ali nam nije smetalo. Život nam je bio ispunjen. Sada nam sve češće dolaze gosti, koji žele da provedu nekoliko dana s nama. Uče da beru bilje, da žive u skladu s prirodom i uživaju u njoj - priča Mileva, okružena kozama. Svakoj zna ime. Koze su njihova ljubav i biznis. Ovi vredni ljudi sada žive od prodaje kozjeg sira, lekovitog bilja, prerađevina od šumskog voća širom Srbije... Sve češće im dolaze narudžbine i iz inostranstva. - Ostvarili smo svoje snove. Živimo slobodno i od svoga rada.

Nastavak na Večernje novosti...