Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Mar.2011, 11:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivić: Potrebna strategija u obrazovanju
BEOGRAD -
Ukoliko izostanu strateške mere u pogledu finansiranja, načina i efekata rada, stanje u obrazovanju ostaće isto, ni gore ni bolje nego što je sada, upozorio je profesor Ivan Ivić na okruglom stolu "Kuda ide obrazovanje u Srbiji" u organizaciji agencije Tanjug.
"Ako se nastavi ovako, ako ne budu preduzete sistemske mere dugoročnog karaktera i ne budemo imali dobro promišljenju politiku, sistem će funkcionisati stabilno, ali na dosta niskom nivou" , rekao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prof. Ivić.
Ističući da je nivo finansiranja obrazovanja jedna od prepreka za preporod obrazovanja u Srbiji, Ivić je istakao da Svetska banka, "iz nekog razloga, pokušava da nas ubedi da isto izdvajamo koliko i evropske zemlje", što, kako je rekao, nije istina.
"Oni kažu da približno izdvajamo za obrazovanje kao u zemljama OECD, a čak i kada bi to bilo tačno, apsolutno izdvajanje po uceniku ili stanovniku bilo bi upadljivo niže", istakao je Ivić, saradnik Nacionalnog prosvetnog saveta i stručnjak za obrazovnu politiku.
Primer Francuske
Navodeći primer Francuske, Ivić je podsetio da je osam do devet puta veća po broju stanovnika i učenika od Srbije, kao i da je u 2009. godini izdvojila 132 milijarde evra za obrazovanje, 2050 evra po stanovniku.
Naš ukupni bruto nacionalni dohodak je 35 milijardi evra. Kada bi formulu Francuske preneli na našu situaciju, to bi značilo da se u Srbiji izdvaja samo za obrazovanje 15 milijardi evra, što je približno polovina ukupnog bruto nacionalnog dohotka, rekao je Ivić na okruglom stolu.
Prof. Ivić zamerio je i što imamo zastarelu koncepciju obrazovanja, jer, prema njegovim rečima, još vlada shvatanje da je obrazovanje isporučivanje postojećih znanja.
"Nema napretka ako se ostane na tom shvatanju, koncepcija obrazovanja mora da bude takva da razvija opšte kompetencije učenika, koje će im omogućiti da i posle škole mogu da stiču nova znanja", rekao je Ivić ukazujući da oni koji to žele, mnogo više nauče izvan sistema obrazovanja, kada završe formalno školovanje.
Takođe, ključna je i uloga nastavnika, rekao je Ivić i upozorio da je naš nacionalni sistem formiranja nastavnika loš, jer ustvari nemamo profesiju nastavnika. U nomenklaturi, koju je usvojio Nacionalni savet za visoko obrazovanje, nema profesora srpskog, profesora engleskog, već postoji diplomirani filolog...naveo je Ivić, smatrajući da je i vaspitanje važno.
Škola mesto življenja
"Škola treba da postane institucija koja nije samo mesto gde se drže predavanja iz određenog predmeta već i mesto življenja", rekao je on i naveo procene prema kojima uceniči provedu jednu osminu života u školi.
Istraživanja pokazuju i da je naša škola takva da 80 odsto učenika u osmom razredu kaže da mrzi šskolu, a 80 odsto prvaka je voli, rekao je Ivić, inače autor dokumenta "Pravci razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog, opšteg srednjeg i umetničkog obrazovanja za period 2010 - 2020. godina.
Ipak, profesor Ivić je naveo da postoje znaci koji ukazuju na značajne pomake u obrazovanju, poput modernog zakona o obrazovanju i vaspitanju, strateškog dokumenta "Srbija 2020." , kojim je obrazovanje definisano kao razvojni resurs, koji uz "Pravce razvoja" i opštu strategiju razvoja obrazovanja, čija je izrada u toku, mogu dovesti do pozitivne promene, veće efikasnosti i boljeg kvaliteta.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
