Izvor: Blic, 24.Sep.2011, 03:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivan Miljković, bombarder
Kada je pre polaska odbojkaša na Prvenstvo Evrope Ivan Miljković rekao da je cilj šesto mesto i da bi osvajanje medalje bilo senzacija, javnost je bila šokirana. Nije je ohladilo njegovo objašnjenje da nemamo argumenata za više, a da ne želi da se krije iza alibija da će učiniti najbolje što mogu.
„Oproštaj" je stigao tek u ponedeljak, 19. septembra, kad se najbolji igrač šampionata pojavio na terasi ispred Skupštine Beograda pred oduševljenom masom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Takav je najbolji korektor na svetu i odskora kapiten zlatne repezentacije Srbije. Za sebe kaže da je realista, ali iz njegovih reči može ponekad da se nasluti i gnev, nezadovoljstvo što ovaj trofejni sport nema bolji medijski tretman.
Videlo se to iz njegovih reči na surčinskom aerodromu kad je sa saigračima doleteo iz Beča.
„Izvinjavam se u ime košarkaša što nisu učinili što se od njih očekivalo i zahvaljujem što su nam omogućili ovoliki medijski prostor."
A pogotovo iz izjave koja je zatekla i državni vrh: „Žalim što smo državu Srbiju bacili u trošak. Staćemo u red da nam se isplati i nagrada sa prošlog Svetskog prvenstva kad smo bili treći. Ne igramo za novac, već za zastavu i grb koji nije samo na majici, nego i u srcu."
Objašnjenje za pesimizam uoči prvenstva objasnio je duhovito, niški: „Rekao sam da ćemo biti šesti i ja sam svoje ispunio. A to što smo postali prvaci Evrope...
Igrali smo utakmicu po utakmicu, iz dana u dan kreirali ono što će sada ostati zauvek.
Čast mi je da budem kapiten, neki kažu i vođa ove ekipe koja je drugačija od svih prethodnih generacija."
Sa 32 godine poslednji je Mohikanac iz najuspešnije generacije srpske odbojke. Njegovi drugovi već su igrački penzionisani, a prošle godine otišao je i poslednji - Nikola Grbić, koga je nasledio sa trakom na ruci. U dresu sa grbom za 13 godina odigrao je 259 utakmica!
Put ka sportskom sazvežđu započeo je u niškom Studentu i već tada se govorilo da ima u Nišu jedan dugajlija (206 cm) koji će napraviti karijeru. Dogradnja je bila u Partizanu (1997-2000), a onda ga je put odveo u Italiju, najjaču odbojkašku silu na kontinentu. Izbor je bio Lube Maćerata gde je igrao i njegov prijatelj iz reprezentacije Andrija Gerić, kasnije venčani kum.
Pre toga dobio je zapanjujuću ponudu iz Budve. Svetozar Marović, kasnije predsednik Srbije i Crne Gore, želeo je da od Budvanske rivijere stvori supertim i ponudio mu je ugovor sa šest nula, naravno u devizama. Morao je lično da ode kod njih i kaže im da odbija, jer nisu verovali da je to moguće! Kaže da je u njegovoj glavi odavno bila sazrela ideja da ide u zemlju odbojke.
Titula MVP igrača tek završenog Prvenstva Evrope samo je jedno u nizu priznanja koje ga prate tokom karijere. Bio ja apsolutno najbolji i na kontinentalnom prvenstvu 2001, usput i najbolji poenter, isto kao i 2007, a 2005. najbolji server.
Uz lična priznanja išle su i medalje nacionalnog tima na Olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima - ukupno devet.
Principijelan, od reči, ni drugima ne prašta - za jedan list u Srbiji nije govorio tri godine, jer je novinar - njegov poznanik napisao nešto što je on rekao da „nije za javnost". Pomirenje je usledilo pre nekoliko dana, u časovima slavlja.
Kao dete, želeo je da bude arhitekta ili inženjer neke druge tehničke struke. „U Nišu su bili jaki tehnički fakulteti i sigurno bih otišao u tom smeru da se sa 15 godina nisam opredelio za odbojku", kaže.
Najradije se odmara na grčkim ostrvima, pre svih Santoriniju. Od gradova, oduševljen je Barselonom - „velegradom na moru, tako drugačijim od svih u Španiji i Evropi".
Privatni život krije koliko god može, čak i u vreme slavlja kad bi svi da saznaju sve o njemu. Pre tri godine u krugu najuže rodbine i prijatelja venčao se sa Željkom Mićanović s kojom se zabavljao devet godina. Njegova izabranica je završila Akademiju lepih umetnosti.
Čitanje je omiljeni način opuštanja odbojkaškog bombardera. Iz interesovanje za templare počeo je da čita Dena Brauna, a trenutno ga sve više zaokuplja istorija u širem smislu.
Sada mu je pred očima Olimpijada u Londonu, do koje njemu i saigračima predstoji teška borba. „U sebi priželjkujem da osvojimo olimpijsku medalju što nam dugo nije uspelo i da mi to bude oproštaj od reprezentacije", kaže Miljković.
