Izvor: Danas, 14.Dec.2014, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Italijanska nada, srpska gordost
Italija i Srbija se ne daju uporediti ni po čemu. Dok je Italija jedna od najvećih svetskih i evropskih ekonomija u opadanju, u Srbiji nema šta ni da opadne a ni da propadne.
Aleksandar Vučić je prilikom posete Rimu razgovarao sa italijanskim investitorima i premijerom Rencijem i predsednikom Napolitanom o srpskim reformama, našim evropskim integracijama i ostalim uobičajenim temama. U zvaničnim saopštenju je pisalo da je Vučić pozdravio Rencijeve ekonomske reforme za >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << rast. Ja bih voleo da neke od italijanskih pristupa i sami usvojimo. Ne govorim o poreskim, radnim ili finansijskim reformama, već o sposobnosti da se pronađe put iz problema okrećući se starim vrednostima inovativnim pristupom ili usvajajući potpuno nove trendove.
Srbija je u tome jako loša, a Italija donekle shvata da samo u takvom pristupu leži napredak. Podržavajući inovacije Rim konstantno pronalazi način da se zadrži u središtu svetskih debata, ali i da ih predvodi. Navešću vam dva konkretna primera: predstojeću Svetsku izložbu u Milanu i postepenom okretanju tehnologiji kao pokretaču ekonomskog oporavka zemlje.
Italijanska kuhinja je verovatno i najpoznatija na svetu. Svaki region, pa i svako selo ima sebi svojstven specijalitet poznat diljem planete. Kampanja je poznata po pici, Pulja po bokonotijama, Ligurija po pestu i tako unedogled. Tema najznačajnijeg svetskog privrednog događaja, koji se održava 2015. u Milanu je „Ishrana planete, energija za život“. Industrijska prestonica Italije će tokom šest meseci okupiti predstavnike preko 140 zemalja fokusiranih na proizvodnju i potrošnju hrane. Svetska izložba će imati oko 20 miliona posetilaca i prema proceni Privredne komore Milana, obezbediće oko 192.000 novih radnih mesta i oko 33,6 milijardi evra zarade tokom osmogodišnjeg ciklusa, od 2012. do 2020.
Ali ono što je najbitnije jeste to što je Italija iskoristila svoj prepoznatljivi brend, hranu, i stavila je u centar pažnje svetske javnosti na jedan novi način. U Milanu se neće diskutovati kako napraviti dobre krofne, već će Italija povesti i koordinirati svetsku debatu o tome kako proizvesti zdravu i bezbednu hranu, obezbediti hranu za najgladnije a opet razumno i održivo je konzumirati. Biće predstavljene najbolje poljoprivredne prakse, pospešena diskusija o tome šta hrana predstavlja za socijalni, ekonomski i kulturni razvitak planete. I sve to u cilju ispunjavanja milenijumskih razvojnih ciljeva Ujedinjenih nacija.
Primer italijanske preduzimljivosti jeste i okretanje digitalizaciji i omladinskom preduzetništvu zasnovanom na novim tehnologijama, kao ključu buduće ekonomije. Još je vlada Enrika Lete počela da radi na ubrzanom italijanskom usvajanju digitalnih tehnologija kao neke vrste nove šanse za zemlju u kojoj gotovo 50 odsto mladih do 25 godina nema posao. Usvojeni su novi zakoni koji pospešuju osnivanje startapova, koji dozvoljavaju mladima da brzo i efikasno osnuju kompaniju, ali i da je isto tako brzo i ugase. Rim je uveo poreske olakšice za investitore u male biznise kao i zakone koji olakšavaju primanje u radni odnos. Čak se ovih dana i priča kako postoji zakonodavna inicijativa u Italiji da se u narednom periodu uvede besplatni bežični internet na javnim mestima, od trgova renesansnih gradova do taksija.
Pouka za Srbiju je sledeća: moramo da razmišljamo o alternativnim putevima za našu ekonomiju pred bankrotom. Možda je to digitalizacija? Dok novi saziv Evropske komisije postavlja digitalizaciju kao jednu od prioriteta, u Srbiji je sama ideja Digitalne agende gotovo zamrla.
Skoro sam prisustvovao konferenciji u Briselu, gde je jedan od direktora Fejsbuka rekao: Pre nekoliko godina, najveća tehnološka firma u Srbiji bila je Majkrosoft, danas je to Nordeus. Fantastična priča o startapu iz Beograda, koji je postao jedna od najuspešnijih firmi. I sve to iz Srbije. Inovacijom. Nordeus danas ima 120 zaposlenih i predstavništva u četiri države i nije usamljeni primer.
Šta Srbija može da nauči od Italije? I pored ogromnih i nepremostivih razlika, moguće je usvojiti jednu prostu devizu: promena se ne treba bojati. Ovde se ne radi o još jednoj neostvarenoj strategiji ili takozvanim reformskim zakonima, već o promeni u načinu razmišljanja i usvajanju inovacije u poslovanju kao početne tačke delanja. Spas neće doći sa parama iz Emirata. Pare će biti potrošene, ostaće prazne zgrade, i mi opet na početnoj tački siromaštva.
Često kažu da je posle pada bitno kako ćete ustati. Tako da vas može oboriti ko hoće ili tako da možete nastaviti samostalno hodati?
Autor je menadžer u Evropskom forumu za mlade inovatore, trenutno radi u Briselu
