Izvor: B92, 09.Apr.2023, 10:16

Italija i migranti: Ekonomski migranti, izbeglice ili deca koja nemaju vremena da budu deca

U celoj Italiji boravi 15.595 dece migranata. Pojedini su smešteni u centre, drugi su na ulici.

Kirolos Kamil Bebavi je 2014. godine sa rođakom iz rodnog grada Asjut u Egiptu, stigao na jug Italije, u Palermo, kada je imao šesnaest godina.

Njihovo putovanje je trajalo sedam dana.

Seća se da skoro ništa nije jeo tokom plovidbe, već je pio samo vodu.

Tada nije znao da pliva, i kada je ulazio u čamac, molio se samo da more bude mirno.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Imali su sreće i bezbedno su stigli na ostrvo Lampeduza.

Kirolos je u Italiji završio školu, zaposlio se i sada zarađuje dovoljno za sebe, ali i šalje novac mlađoj braći i sestri u Egiptu.

On je jedan od hiljade dece migranata koji svake godine stignu u Italiju uglavnom iz afričkih zemalja posle opasnih putovanja u nadi za boljim životom.

Dok sam hodala ka centru za maloletne migrante bez roditeljske pratnje na periferiji Milana Ćiviko Zero (Civiko Zero), usput sam prošla pored napuštenih hangara na koje ne bih obratila pažnju da na zidovima nisam uočila zanimljive murale.

Hodala sam i razgledala te crteže na kojima su bili uglavnom likovi, meni nepoznatih superheroja.

Onda sam ugledala natpis, velikim crvenim slovima pisalo je: Non si può essere stranieri per sempre (Ne može se biti stranac zauvek).

Samo prošle godine na ostrvo Lampeduza pristiglo je više od 100.000 migranata.

Prema podacima italijanske Fondacije Migrantes, u prvih deset meseci prošle godine, život je izgubilo 1.800 migranata u vodama Mediterana.

Prema podacima međunarodnih humanitarnih agencija, tokom 2022. godine u Italiju je morem stiglo više od 63.500 izbeglica i migranata, među kojima i 6.590 dece bez pratnje.

U celoj Italiji boravi 15.595 dece migranata, dok su više od 5.000 Ukrajinci koji su uglavnom smešteni u italijanskim porodicama, podaci su iz prve polovine 2022.

Ostali žive u centrima za maloletne migrante ili u domovima za napuštenu decu.

Prema podacima iz opštine grada, u Milanu trenutno je registrovano 1.200 maloletnika, a najveći broj njih dolazi iz afričkih zemalja.

Međutim, samo polovina njih smeštena je u centrima ili u domovima.

Za ostale se ne zna na kojoj adresi žive.

"U našem centru mogu da pohađaju neki od kurseva italijanskog jezika ili za zanate, poput krojača, stolara, pekara", kaže za BBC na srpskom Valentina Polici, direktorka za odnose sa javnošću ovog centra.

"Ovde mogu i da se odmore, istuširaju i jedu".

Dodaje da godišnje kroz ovaj centar prođe više od 500 maloletnika bez roditelja.

Posle opasnog putovanja od Egipta do Palerma, Kirolos je dve godine proveo u centru za decu migrante bez roditeljske pratnje - SAI (Sistema accoglienza e integrazione - Sistemi za prihvatanje i integraciju).

Tu je naučio italijanski jezik, završio školu i stekao prijatelje sa kojima je osnovao udruženje Kirmal.

Na libanskom jeziku, kirmal znači "Za", ali je i akronim sastavljen od inicijala šestoro mladih ljudi, petorice momaka i jedne devojke, poreklom iz Egipta, Libije, Gambije, Obale Slonovače i Vijatnama, koji su osnivači ovog udruženja i društvenog preduzeća koje se bavi ugostiteljstvom i turizmom.

Oni spremaju hranu i u prostorijama udruženja često organizuju kulturna dešavanja sa temom etničkih kuhinja i običajima i tradiciji zemalja iz kojih dolaze.

Ovaj projekat je samo jedan u nizu inicijativa Fondazione con il Sud (Fondacija sa Jugom), koje mladim migrantima daje priliku da pronađu posao.

Jedan od glavnih ciljeva fondacije jeste borba protiv eksploatacije radne snage, pre svega stranaca na jugu Italije.

"Novac koji zaradim dovoljan mi je da živim u Palermu.

"Pomažem porodici koja je ostala u Egiptu. Imam dva mlađa brata i sestru", kaže Bebavi za BBC na srpskom.

Dodaje da će uskoro da diplomira na Fakultetu za inžinjering i digitalno preduzetništvo u Palermu.

"Nadam se da će mi diploma biti veliki oslonac u životu", kaže.

I Ahmed, Ibrahim, Rikardo, Mustafa i Lama, njegovi partneri u poslu, takođe pomažu njihove porodice.

I oni su, poput Kamila, u Italiju došli kao maloletni, kako bi se što pre osamostalili i počeli da zarađuju.

Kada se prvi put vratio u Mogadišu, bilo mu je teško da iznova gleda svoj razrušeni grad i ono što je ostalo od njega u višedecenijskom građanskom ratu u Somaliji.

Bilo je to posle 13 godina od kada je napustio zemlju i otišao u Italiju.

Kaže da od kada zna za sebe, zna i za rat.

Abdulahi Ahmed je 2008. godine iz Somalije kao izbeglica stigao u Italiju.

Dok je ulazio u avion, koji je migrante sa Lampeduze odvozio u druge delove Italije, razmišljao je samo o tome kako mora da uradi nešto što bi promenilo njegovu i budućnost njegove porodice.

Prvih godina je radio kao magacioner.

Radio je ponekad i duple smene, kako bi zaradio dovoljno da preživi i pošalje porodici.

On je najstariji od šestore braće i sestara koji su ostali u Somaliji.

U međuvremenu je učio jezik i završio kurs za kulturnog medijatora.

Počeo je da radi volonterski, pomažući strancima koji bi tek stigli u Italiju.

Zatim je 2017. godine osnovao udruženje Generacija most (Generazione Ponte), koje okuplja imigrante, ali i Italijane čiji su roditelji migranti.

"Naša ideja je da smo upravo mi ti koji imamo snagu za promene u društvu koje još ima problem sa prihvatanjem drugog", kaže Abdulahi Ahmed za BBC na srpskom.

Danas je on italijanski državljanin i odbornik u gradskoj skupštini grada Torina.

Idejni je pokretač festivala "Solidarna Evropa i Mediteran" (Europa Solidale e del Mediterraneo), manifestacije koja promoviše evropsku kulturu zasnovanu na vrednostima mira i gostoprimstva.

Faral Čeđou je stigao iz Kameruna u Milano pre dva meseca.

Od tada živi u centru za decu migrante bez roditeljske pratnje, koji se nalazi na periferiji grada.

Obučen je kao za neku posebnu priliku.

Na sebi ima elegentnu svetloplavu košulju, na ruci nosi zlatan sat.

Još ne govori italijanski jezik, tako da na lošem engleskom kaže da ima šesnaest godina, da je doputovao avionom, te da mu ovde živi stric.

Kaže i da je oduvek želeo da postane uspešan fudbaler.

"Ako ne fudbaler, onda bih voleo da budem arhitekta", priča Čeđou za BBC na srpskom.

Žali se kako mora da ostane ovde dok njegov stric ne bude imao svu neophodnu dokumentaciju za usvajanje.

Barbara Lukezi, direktorka ovog centra objašnjava za BBC na srpskom da rođaci ove dece koji žive u Italiji, imaju pravo na usvajanje.

"Te procedure su duge, tako da oni uglavnom ostaju ovde dok ne napune osamnaest godina kada postaju slobodni.

"Imamo i mnogo slučajeva sa maloletnicima koji imaju lažna dokumenta.

"Zapravo, često imaju dokumenta koja pokazuju da su stariji nego što jesu kako bi što pre postali punoletni i počeli da rade", kaže Lukezi.

Dodaje da ovi mladi ljudi dolaze iz različitih zemalja i da često imaju problema da se integrišu.

Problem je i što mnogi dolaze istraumirani zbog toga šta su sve doživeli tokom putovanja ili uslova u kojima su živeli u svojim zemljama.

"Njihova kultura i običaji su drugačiji.

"Sećam se jednog našeg štićenika sa kojim smo imali problema da mu doktori izvade krv, jer je veorovao da će tako zli duhovi da mu oduzmu dušu", kaže Lukezi.

Centar u ulici Via Zandrini 14 je na perifireji grada.

Nekada je to bila poljoprivredna zona, a zgrada u kojoj žive migranti pripadala je seoskom imanju.

Otvoren je 2018. godine i trenutno ovde živi 12 muškaraca.

Do skoro je tu živela i 15-godišnja Tushari, koja je došla iz Šri Lanke.

Imala je odvojenu sobu u prizemlju, dok su muškarci delili sobe na prvom spratu.

Sada je smeštena u jedan od domova za napuštenu decu.

"Do sada je ovde prošlo više od 900 maloletnika.

"Kada napune osamnaest godina, lokalna vlast im pomaže da pronađu posao i smeštaj", objašnjava Lukezi.

Ona kaže da su "njena" deca koja trenutno ovde borave uglavnom iz Egipta, Tunisa, Maroka, Kameruna, Gambije, Šri Lanke.

Imaju i Albanca i Turčina.

Nedavno je iz Irana stigao 17-godišnjak.

Došao je iz Budimpešte gde je pohađao koledž čiji je vlasnik iz Irana.

Zbog podržavanja antivladinih protesta u njegovoj zemlji, ovaj sedamnestogodišnji Iranac je izbačen sa koledža.

Imao je nameru da ode u London, ali je zaustavljen na milanskom aerodromu Malpensa, posle čega je doveden u ovaj centar.

U Milanu živi više od 60.000 Egipćana.

Većina maloletnika upravo dolazi iz ove zemlje i to ciljano.

Kada napune osamnaest godina, pridružuju se rođacima koji ovde žive i počinju da rade.

Međutim, kako za BBC na srpskom objašnjava Lorenco Tomai, direktor udruženja Zajednica Projekat (Comunitþe dozvolu za produžetak boravka.

"Mogu da ostanu najviše do njihove 21. godine. Naši volonteri im pomažu da se osamostale, nađu stan i posao".

Kaže da su troškovi života u Milanu vrlo skupi, cena manjeg jednosobnog stana u gradu je od 700 do 1.000 evra.

Veći stanovi su jeftiniji, tako da se uglavnom ovi migranti udružuju i zajedno iznajme stan.

"Dešava se, međutim, i da u dvosobnom ili trosobnom stanu živi po njih desetoro i više, u totalno nehigijenskim uslovima.

"Mnogi od njih se odsele u gradove gde je život jeftiniji. Neki završe i na ulici", kaže Tomai.

Božang Sarja je iz Gambije došao u Milano kada je imao šesnaest godina.

Njegovi roditelji su umrli nekoliko godina pre toga i on je ostao da živi sa dedom.

"Moj deda nije hteo da me školuje. Išao sam sa njim da radim kao zidar.

"Dešavalo se da mi ne da novac za posao koji bih odradio. Bio sam gladan", priča Sarja u jednoj od serija podkasta "Ne može sve da se ispriča".

Podkast je Lorenco Tomai, sa kolegom Danilo de Termini, realizovao sa štićenicima o kojima je brinulo njegovo udruženje.

"Na televiziji sam gledao neku emisiju o Milanu i rekao sam sebi da moram tamo da odem.

"Prijatelj mi je pomogao da stignem u Senegal. Odatle sam posle otišao u Libiju i tamo sam ostao godinu dana dok nisam zaradio novac za put u Italiju."

Božang je živeo u centru za migrante dve godine od 2017. do 2019.

Kada je završio školu i izašao iz centra, počeo je da radi kao baštovan i iznajmljuje stan.

"Stan delim sa prijateljima. Imam sobu koju plaćam 400 evra", kaže on.

Najviše voli da sluša rep muziku, a kapiten je lokalnog fudbalskog kluba Plej mor junajted (PlayMore United).

Prijatelji ga zovu "Milaneze".

"Milano je danas moj grad i moja kuća je ovde", kaže on.

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...

Radio 021: Italija i migranti: Ekonomski migranti, izbeglice ili deca koja nemaju vremena da budu deca