Izvor: RTS, 04.Avg.2011, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Italija i Španija plaše evrozonu
Evropa zabrinuta zbog privreda Italije i Španije, koje su suviše velike i skupe da bi mogle da budu spasene iz fonda evrozone. Imamo dobar plan štednje, poručuje italijanski premijer Berluskoni.
Nema predaha za evropsku ekonomiju. U Briselu je zavladala uzbuna zbog skoka kamata na italijanske i španske obveznice, jer berze strahuju da će te dve privrede evrozone utonuti u dužničku krizu.
Predsednik Evropske komisije Barozo kaže da je to razlog za duboku zabrinutost, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << jer su italijanska i španska privreda suviše velike i skupe da bi mogle da budu spasene iz fonda evrozone.
Vodeći italijanski štampani mediji osvanuli su sa pesimističnim naslovima - "Bankrot", "Čovek koji stoji iza kolapsa", "Berluskoni, sve je stavio na kocku". Italijanski premijer u parlamentu bije bitku za spas domaće privrede, ali i za opstanak na političkoj sceni.
"Sadašnji problemi posledica su svetske krize i spekulacija na tržištima. Naša zemlja ima solidan politički sistem. Usvojili smo plan štednje vredan 80 milijardi evra. Imamo solidan sistem i banke koje su prošle stres-testove Evropske unije", izjavio je premijer Italije Silvio Berluskoni.
Opozicija traži ostavku premijera
Opozicione partije traže od premijera da podnese ostavku, tvrdeći da tržište više nema poverenja u njega. Među građanima vladaju strah i nada.
"To je katastrofa. Ne bi trebalo da uzimaju novac od naroda, nego iz svojih džepova", kažu Rimljani i dodaju da ne vide mnogo svetlosti na kraju tunela, ali se nadaju da će plan, usvojen u Americi, imati pozitivan efekat i na njih.
U Luksemburg je hitno otputovao italijanski ministar finansija Tremonti, jer su kamate po kojima Italija prodaje obveznice skočile na rekordnih 6,21 odsto.
Italijanski predsednik i ekonomisti pozivaju na dublje reforme koje bi ohrabrile ulagače i vratile poverenje tržišta u Italiju.
Sličan problem muči i Španiju, pa je premijer Sapatero morao da odloži godišnji odmor.
Prema rečima anketiranih građana u Madridu, mnogo školovanih ljudi čeka posao, tržišta stagniraju, a cene i zaduženost nastavljaju da rastu.
Od pesimizma običnih Španaca mnogo više zabrinjava stav Brisela da posle Grčke, Irske i Portugala na listi za spasavanje više nema mesta, jer bi finansiranje treće i četvrte privrede evrozone bilo prevelik teret za postojeće fondove Unije.
