Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Avg.2012, 03:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istraživanje u Nemačkoj: Bez evra bi nam bilo bolje

BERLIN -

Više od polovine Nemaca je uvereno da bi im bez evra bilo bolje, pokazalo je jedno nedavno istraživanje.

Takvo mišljenje koje govori da je Nemcima, izgleda, dojadilo otplaćivanje dugova drugih članica evrozone, predstavlja realnu pretnju raspada tog monetarnog regiona na dva dela - u jednom, Finskoj i Nemačkoj, koristile bi se marke, a evro bi ostao ostalim članicama.

To bi bilo najradikalnije rešavanje dužničke krize, opet na račun nemačkih poreskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << obveznika koji bi platili ceo taj "brakorazvodni proces", ukazali su autori bloga Naked capitalism koji su analizirali podatke ispitivanja odnosa Nemaca prema evrozoni.

To ispitivanje je pokazalo kako 51 odsto anketiranih smatra da bi Nemačkoj bilo bolje ukoliko bi napustila evrozonu, a svega 29 odsto je uvereno da bi to promenilo njihov život nagore, prenela je internet stranica Finmarket.ru.

Takođe 71 odsto ispitanika smatra da Grčka mora da bude isključena iz evrozone ukoliko ne ispuni zahteve kreditora.

Većina ispitanika pri tom teško da shvata kako isključenje Grčke može da dovede do raspada monetarnog bloka jer bi zaoštrilo probleme Španije i Italije, ukazali su autori bloga.

Svega trećina Nemaca je uverena da kancelarka Angela Merkel sprovodi ispravnu politiku na rešavanju evrokrize.

Podrška Merkelovoj, lideru Hrišćansko-demokratske unije (CDU), je u padu i njoj će biti teško da ponovo pobedi na izborima i u 2013. po treći put dođe na funkciju kancelara.

Merkelovoj, ipak, još uvek daje podršku 63 odsto Nemaca, pokazalo je istraživanje iz sredine jula.

Kimbol: Dve valute

Profesor ekonomije na Univerzitetu Mičigen u Sjedinjenim Američkim Državama Majls Kimbol je zaključio kako bi u slučaju da vlada Nemačke posluša svoje građane i odbaci evro, u bivšem monetarnom bloku postojale dve valute - evro za slabije članice i marke za Nemačku i njene saveznike, kao što je Finska.

S geopolitičke tačke gledišta, takav ishod bi bio poželjniji od odbacivanja evra u slabijim članicama evrozone, smatra profesor Kimbol.

Nemačka bi, sugeriše Kimbol, uzela na sebe sve troškove izlaska iz evrozone, a ostale članice bi izbegle surove ekonomske posledice.

Evropska centralna banka (ECB) bi i dalje upravljala obema valutama, pri čemu bi deo upravnog odbora ECB bio odgovoran za severne članice, a deo za južne, što bi umanjilo negativan diplomatski uticaj od izlaska iz bloka evra.

Za Nemačku bi bilo najefikasnije da brzo vrati marku.

Svaki evro na računima banaka bio bi preko noći konvertovan u 0,667 maraka.

Na jugu Evrope, koji bi ostao u evrozoni, bila bi sprovedena meka devalvacija, što bi pomoglo tim zemljama da smanje svoje dugove.

Sporazumi, nominovani u evrima, ostali bi u evrima, ali bi to već bila druga, jeftinija valuta.

Kreditori bi, naravno, pretrpeli štetu.

Na taj način bi u evrozoni bio realizovan sporazum svoje vrste - Nemačka bi ostatku evrozone izlazak platila ogromnim transferom, ali ne bi više morala da troši na spasavanje evra.

Korist izvukle korporacije

Profesor ekonomije i finansija na Univerzitetu u Čikagu Anil Kašjap i Kenet Grifin iz investicione kompanije "Sitedel" su još krajem juna pozivali Nemačku da ostavi evro, ukoliko zaista želi da dužnička kriza u evrozoni bude suzbijena.

Devalvacija evra bi, naime, povećala konkurentnost svih članica evrozone, uključujući Francusku i Holandiju.

To bi podstaklo rast proizvodnje, što bi dovelo do toga da stopa nezaposlenosti u Španiji, Portugaliji, Grčkoj i drugim članicama počne da se smanjuje.

Te zemlje bi time dobile predah za restrukturisanje svojih ekonomija, reformisanje tržišta rada, vraćanje poverenja investitora i otpočinjanje većeg ubiranja poreza, pa bi sa dužničkom krizom u evrozoni bilo konačno završeno.

Ostaje pitanje kakvu bi korist iz toga izvukla sama Nemačka.

Ta zemlja je izvukla najveću korist od uvođenja evra, što se odražava u njenom ogromnom trgovinskom suficitu, podsećaju autori bloga.

Nemci, međutim, nikada nisu gajili ljubav i pokazivali blagodarnost prema zajedničkoj evropskopj valuti.

Celokupnu korist su izvukle korporacije koje su snizile realne plate, objašnjavajući to time, što je Nemačka ušla u evrozonu s precenjenim valutnim kursom, zbog čega joj je neophodno da reformiše tržište rada.

Porast konkurentnosti Nemačke je na taj način povezan ne sa rastom produktivnosti rada, već sa pogoršanjem uslova rada.

Efekat jednostranog izlaska Nemačke iz evrozone nije izračunat, ali je jasno šta bi bilo ako bi se evrozona raspala mimo volje Nemačke.

U holandskoj banci ING su izračunali da bi bruto domaći proizvod (BDP) Nemačke u tom slučaju opao za 9,2 odsto, a nezaposlenost porasla na 9,3 odsto.

Nemci bi, bez obzira šta bi se desilo s ostatkom zone evra, postali siromašniji, zaključili su stručnjaci banke ING.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...