Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Dec.2020, 15:43
Istraživanje o uticaju vanrednog stanja na mlade
Trećina mladih osetila je pogoršanje sopstvenog mentalnog zdravlja zbog vanrednog stanja, a četvrtina njih nijednog trenutka osetila optimizam, pokazalo je istraživanje "Život mladih u Srbiji: Uticaj kovid-19 pandemije" koju je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije čiji su rezultati predstavljeni danas na konferenciji za novinare.
Prema rezultatima istraživanja, način rada više od polovine ispitanika nije se menjao tokom vanrednog stanja, četvrtina mladih je imala >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ili skraćeno radno vreme ili je radila pojedinim danima, a 12,6 odsto njih dobilo je otkaz tokom vanrednog stanja.
Procenat onih koji strahuju od gubitka zaposlenja minimalno se smanjio u odnosu na vanredno stanje, pa se sada otkaza plaši 31 odsto mladih u odnosu na 33 odsto tokom vanrednog stanja.
Najveći broj mladih je radio na radnom mestu, 43,9 odsto njih, ali je veliki radio i od kuće, 39,5 odsto.
Za vreme vanrednog stanja najveći broj mladih radio je od šest do osam sati, 37,6 odsto, a manje od šest sati 28,2 odsto, dok nakon vanrednog stanja najviše mladih radi od osam do 10 sati - 38,9 odsto, a od šest do osam sati - 35,7 odsto.
Prihodi su tokom vanrednog stanja opali u slučaju 42,2 odsto mladih, a u slučaju 32,4 odsto su opali nakon vanrednog stanja.
Ocenjujući pristup obrazovanju tokom pandemije 6,1 odsto mladih smatra da je imalo pristup neophodan za lični napredak, dok 36,5 odsto smatra da nije imalo pristup obrazovanju kakav je neophodan.
Najveći broj mladih, 41,8 odsto, smatra da će ova školska i akademska godina proći delimično u vanrednim, a delimično u redovnim okolnostima.
Najveći broj mladih je strahovao da se ne zarazi i da time ugrozi porodicu, 71,7 odsto, a 70,1 odsto njih je strahovalo da će se zaraziti neko od njihovih bližnjih.
Strah da se sami ne zaraze osećalo je 32,6 odsto, strah da ne završe u bolnici 25,6 odsto, a strah od smrti 24,7 odsto.
Zabrinutost za porodicu i prijatelje je osećanje koji se javljalo kod 57,5 odsto mladih, neizvesnost kod 51,5 odsto, a nemoć kod 48,5 odsto njih.
Najveći broj mladih, 43,4 odsto, smatra da je delimično imao pristup institucijama, dok 26,1 odsto smatra da nije imalo pristup institucijama tokom vanrednog stanja.
Više od trećine mladih, 34,1 odsto, smatra da su mere tokom vanrednog stanja bile previše stroge, a 45,3 odsto mladih smatra da je vanredno stanje rano ukinuto.
Najveće poverenje kod mladih tokom vanrednog stanja su imali lekari, s prosečnom ocenom 2,95, a najniže predsednik Srbije i mediji, 1,65 odnosno 1,55.
Da planiraju da se isele iz Srbije odgovorilo je 27 odsto mladih, isto toliko da ne želi, a 46 odsto je odgovorilo da o tome razmišlja, ali da za sada ne planira.
Više od tri četvrtine mladih nije volontiralo tokom pandemije, a od onih koji su volontirali 78,7 odsto činilo je to samoinicijatvivno, kroz pomoć u komšiluku i neformalno organizovanje.
Najveći broj ispitanih, 49 odsto, smatra da su mladi mogli više da pomognu tokom pandemije, 37 odsto smatra da ne može da proceni, dok 14 odsto smatra da nisu mogli više da pomognu.
U istraživanju sprovedenom tokom avgusta i septembra učestvovalo je 1.103 ispitanika starih između 15 i 30 godina.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
