Izvor: Večernje novosti, 10.Apr.2013, 22:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istraživanje: Svakom desetom život potaman

KADROVI koji su zauzeli ”visoke” pozicije u bankama, osiguravajućim kućama, marketingu, telekomunikacijama, imaju najkomfornije položaje na celokupnom tržištu rada u Srbiji. Osim što se u ovim delatnostima otkaz najređe uručuje, a prava radnika se najviše poštuju, i plate su bar duplo veće od republičkog proseka. Ovakav standard, međutim, ima svega 180.647 zaposlenih, odnosno tek svaki deseti radnik. S druge strane, oni koji zarađuju u malim i srednjim preduzećima nemaju mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << razloga da veruju u izvesnost. Prema podacima Agencije za privredne registre, godišnje skoro 100.000 radnji završi sa ključem u bravi, a isto toliko njih se i otvori, što pokazuje njihovu nestabilnost. - Nije iznenađenje koji sektori posluju najbolje jer su to već godinama sektori koji se bave informatičkim delatnostima, finansijama i energetikom, jer mahom pružaju intelektualne usluge - objašnjava Milena Vasić, pomoćnica direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj. - Za razliku od njih, koji su stabilni i u svom poslovanju i u zaradama, preduzetnički sektor trpi veliku štetu. Tu su se mala i srednja preduzeća pokazala kao najnestabilnija. A najveće gubitke su beležili oni koji se bave trgovinom, proizvodnjom, ugostiteljskim uslugama... U prošloj godini bilo je, računaju u Zavodu za statistiku, formalno 1.727.048 radnika, što je u odnosu na 2011. oko 18.000 mesta manje. U privrednim društvima, preduzećima, zadrugama, ustanovama, radilo je njih 1.341.114, dok je kod registrovanih preduzetnika i njihovih zaposlenih platu zarađivalo 385.934, odnosno 4,3 odsto manje nego u 2011. - Najveći pad zaposlenosti evidentiran je u poljoprivredi i šumarstvu (5,2 odsto) i poslovanju nekretninama (tri odsto), a najveći rast u sektorima informisanja i komunikacija (5,8 odsto) i stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima (3,8 odsto). Da je perspektiva i dalje u onim granama koje rade sa novcem i ”uslugama”, smatraju i u Samostalnom sindikatu zaposlenih u bankama. - Iako smo svi osetili posledice ekonomske krize, u bankarstvu i finansijama one nisu ostavile traga kao u ostalim delatnostima - kaže Vladislav Jevtović iz ovog sindikata. - Prosečne plate se nisu smanjivale, naprotiv. A prava zagarantovana kolektivnim ugovorima su se u potpunosti poštovala. Nije bilo ni govora o blanko otkazima, neisplaćivanju toplog obroka, kraćenju godišnjih odmora. U Zavodu za statistiku su izračunali da je prosečna republička zarada na početku ove godine manja za 5,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, osim u ovim granama. Prosečan srpski radnik je prošlog meseca podizao platu u iznosu (bez poreza i doprinosa) 43.371 dinar, dok je njegov kolega koji se bavi finansijama imao 82.457, a u IT sektoru 86.490. Oni koji se bave savetovanjem dobijali su 85.756, a oni koji se bave proizvodnjom naftnih derivata 98.112. Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, ocenjuje da su ovakvi trendovi dobri za sve koji rade u oblastima finansija, ali se Srbiji ne piše dobro pošto je takav bilans ”suprotan potrebama razvoja”: - Podaci o broju otpuštenih i o prosečnim zaradama samo nam pokazuju da se u poslednjoj deceniji ništa značajnije nije promenilo. Problem je što su profitabilne samo ”usluge”, dok najznačajniji sektor - proizvodnja - već deset godina ima najveći problem. A najgore je to što postoji i čitav spektar delatnosti koje ni u čemu ne doprinose rastu BDP-a, a ima enormne plate. To su uglavnom razne državne agencije, udruženja, komore.BIZNIS STRUJA I GAS MEĐU sektorima koji se ocenjuju kao najstabilniji, najviše je zaposlenih u oblasti informacija i komunikacija, gde radi 40.200 građana. U finansijskim i osiguravajućim kućama je 39.600 radnika, a snabdevanjem električnom energijom i gasom bavi se njih 28.151.

Nastavak na Večernje novosti...

B92: Koji se poslovi u Srbiji isplate?