Izvor: Southeast European Times, 27.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istraživanje: Bugari najnesretniji Evropljani

Bugari su najnesretniji narod Evrope, navodi se u novom istraživanju EU sprovedenom u 31. zemlji.

27/03/2009

(Ajriš Tajms - 26/03/09; PR Njuzvajer, Ajriš Tajms - 25/03/09; Eurofaund - 23/03/09; Euobzerver - 20/11/08; AFP, Eurofaund - 19/11/08)

Bugari su najnesretniji narod Evrope, navodi se u Drugom istraživanju evropskog kvaliteta života čije je rezultate EU objavila u sredu (25. marta).

Dablinska agencija za istraživanja Eurofaund sprovela >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << je istraživanje u periodu od septembra 2007. do februara 2008. godine. Ono uključuje odgovore 35.000 osoba iz 27 zemalja članica EU, zemalja kandidata za prijem u EU -- Hrvatske, Makedonije i Turske -- kao i Norveške.

Bugari su se našli na dnu liste sa rezultatom 5 za sreću i 5,8 za zadovoljstvo svojim životom, na skali od pet do deset. Makedonci su samo nešto ispred, ocenjujući nivo sreće sa 6,3, a zadovoljstvo životom sa 5,2. Ti rezultati su dosta niži od proseka EU od 7,5 za sreću i 7 za zadovoljstvo životom.

Dvanaest zemalja koje su ušle u EU od 2004. godine -- pod nazivom "NMS12" -- ima prosek od 7,2 za sreću i 6,5 za zadovoljstvo životom. Prema tom istraživanju, Danci su najsretniji narod u Evropi.

Istraživači objašnjavaju da je sreća kategorija vođena emocijama, dok je zadovoljstvo životom vezano za uslove kao što su prihodi i poslovni status.

Rezultati nisu iznenađujući. Bugarska ima najniži BDP po glavi stanovnika u Uniji, 37 odsto od proseka EU, navodi se u istraživanju. Prihod domaćinstava u Bugarskoj iznosi 34 odsto od proseka EU.

Turska i Makedonija imaju najniži ukupni BDP po glavi stanovnika. Međutim, prihod domaćinstava u Turskoj je nešto veći nego u Bugarskoj i Rumuniji i iznosi 35 odsto od proseka EU.

Pored toga, "unutar zemalja pojavljuje se znatan disparitet u prihodima", ukazuje Eurofaund. Turska i Makedonija navedene su kao zemlje sa najvećom nejednakošću prihoda. "Ukupan prihod koji dobija 20 odsto najimućnijih ljudi je otprilike deset puta veći od onog koji dobija 20 odsto stanovništva sa najnižim prihodima", navodi se u istraživanju. Nejednakost prihoda najniža je u Danskoj, Sloveniji, Bugarskoj i Švedskoj.

Nivo prihoda povezan je sa drugim faktorima kao što su poslovni status, nivo obrazovanja, zdravstveno stanje, starost, pol, veličina porodice i sastav.

"Nezaposleni ljudi u EU imaju prilagođeni prihod u domaćinstvu u iznosu samo otprilike polovinu onog koji imaju zaposlena ili samozaposlena lica", objašnjavaju istraživači. "U NMS12 nezaposleni ljudi dobijaju u proseku 60 odsto prosečnog prihoda zaposlene osobe." U zemljama kandidatima za prijem u EU taj odnos je otprilike dvotrećinski.

Preko 80 odsto građana zemalja članica EU navelo je zdravlje kao ključni kriterijum za kvalitet života. Preko dve trećine ocenilo je svoje zdravlje kao vrlo dobro ili dobro, 24 odsto ga vidi kao korektno, a 9 kao loše ili vrlo loše.

Svi veći procenti onih ljudi koji su svoje zdravlje ocenili kao loše ili vrlo loše vezani su za NMS12 i zemlje kandidate za prijem u EU: Litvaniju sa 20 odsto, Mađarsku sa 19 odsto, Hrvatsku sa 19 odsto i Bugarsku sa 15 odsto.

Ispitanici iz nordijskih država i Holandije izrazili su najviše nivoe poverenja u druge ljude u svojoj zemlji. Ispitanici na Kipru beleže najniži nivo poverenja.

Nastavak na Southeast European Times...