Izvor: N1 televizija, 21.Sep.2018, 10:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istraživanja u molekularnoj biologiji skupa, ali važna

Anja Tolić i Miloš Đorđević sa Odeljenja za molekularnu biologiju i Nataša Golić, naučni savetnik sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo ocenili su u Novom danu da molekularna biologija leži u osnovi velikog broja drugih grana i da bez istraživanja u njoj teško da možemo da idemo napred u privrednim granama i zdravstvu.

Govoreći o uticaju probiotika na zdravlje, Nataša Golić kaže da se njena istraživačka grupa bavi izučavanjem probiotika, >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << kao i načina na koji mogu da pospeše zdravlje ljudi i životinja.

"Postoji više od 4.000 prirodnih izolata bakterija mlečne kiseline. Dokazali smo da svaki poseban soj ima specifično probiotičko delovanje", kaže.

Dodaje da ne možemo da generalizujemo probiotičke bakterije.

"Pokazali smo da neki naši sojevi mogu da redukuju simptome dijabetesa, da snize šećer u krvi, regulišu stanje jetre, pankreasa, bubrega...", kaže Golić.

Govoreći o lečenju dijabetesa, Anja Tolić je istakla da je započet projekat koji u budućnosti može da posluži kao početak za tretman dijabetesa.

"Za sada pokušavamo da nadomestimo gubitak beta ćelija, koji nastaje u dijabetesu. Bilo koji oblik dijabetesa da neko ima, dolazi do propadanja beta ćelija. Pokušavamo taj gubitak da nadomestimo tako što drugom tipu ćelija koje se nalaze u pankreasu, alfa ćelije, slične beta ćelijama, ali proizvode glukagon, pokušavamo da promenimo identitet, da promeni epigenetički obrazac", kaže ona.

Dodaje da očekuju da te ćelije počnu da se ponašaju slično beta ćelijama i da počnu da proizvode insulin, kao i da imaju preliminarne rezultate koji deluju obećavajuće.

Njen kolega Miloš Đorđević objasnio je ulogu biljke kičice u lečenju dijabetesa.

"Kičica se u narodnoj medicini, u Srbiji, ali i u više od 20 drugih zemalja, koristi između ostalog i u tretmanu dijabetesa", kaže.

Objašnjava da je jedan od glavnih uzorka za nastanak dijabetesa, ali i kasniju progresiju oksidativni stres.

"Usled toga i dugotrajne hiperglikemije, dolazi do propadanja beta ćelija. Poseban problem sa beta ćelijama pankreasa, koje su odgovorne za lučenje insulina, je to što imaju slabu antioksidativnu zaštitu same po sebi, pa kada još uključimo oksidativni stres, te ćelije brzo propadaju. Terapija antioksidansima je preventuivna terapija, ne može biti lek, ali može se koristiti kao dodatak terapiji", kaže Đorđević.

Dodaje da je kičica bogata jedinjenjima koja imaju antioksidativna svojstva.

"Eksperimentima smo dokazali da primena kičice kod dijabetičnih pacova snižava šećer, smanjuje količinu holesterola, celokupni status organizma je bolji i na taj način smo dali potvrdu medicini da kičica može da se koristi kao dodatna terapija u dijabetesu", kaže on.

Nataša Golić je, govoreći o probioticima, rekla da nema generalno dobrog probiotika, te da neće svaki delovati isto kod svakog čoveka na svako zdravstveno stanje.

"Cilj naše grupe je da napravimo ciljane probiotike. Neki naši sojevi, zahvaljujući antiinflamatornom dejstvu mogu da redukuju i bol", kaže.

Dodaje da je jako važno da ljudi shvate da je crevna mikrobiota i raznovrsnost dobrih bakterija u našim crevima važna za naše zdravlje.

"Što je veća raznovrsnost, to ćemo biti zdraviji", kaže Golić.

Gosti Novog dana su se složili da su neophodna veća ulaganja u nauku.

"Molekularna biologija leži u osnovi velikog broja drugih grana, bez istraživanja u njoj, teško da možemo da idemo napred u privrednim granama i u zdravstvu", ocenila je Nataša Golić.

Nastavak na N1 televizija...