Izvor: Blic, 22.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istraga traje i u pravosuđu
Istraga traje i u pravosuđu
Republički javni tužilac Siniša Simić privremeno je suspendovan sa funkcije naredbom v.d. predsednika Srbije Nataše Mićić, a na predlog Vlade Srbije, rekao je juče ministar pravde Vladan Batić. Prema Batićevim rečima, za v.d. republičkog tužioca imenovan je Đorđe Ostojić, dosadašnji načelnik SUP Novi Sad, dok je posle ostavke Leposave Karamarković na mesto v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije imenovana Sonja Brkić, dosadašnja predsednica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Okružnog suda u Novom Sadu.
- Imajući u vidu šta se događa u pravosuđu, posebno u tužilaštvu, i s obzirom na to da je jedan od ljudi iz vrha tužilaštva priznao svoje učešće i vezu sa zemunskim klanom, te budući da republički tužilac po principu objektivne odgovornosti nije našao za shodno da podnese ostavku, odluka Nataše Mićić je potpuno normalna i predstavlja jedino moguće rešenje, jer je Simićev najbliži saradnik rušio državu - rekao je Batić obrazlažući odluku o suspenziji dosadašnjeg republičkog javnog tužioca.
Povodom priznanja zamenika republičkog javnog tužioca Milana Sarajlića da je, između ostalog, vršio pritisak na ljude u pravosuđu u predmetu Dejana Milenkovića Bagzija, koji je pušten iz pritvora posle pokušaja atentata na premijera Đinđića u Novom Beogradu, Batić je rekao da su 'u toku informativni razgovori s ljudima iz Četvrtog opštinskog suda u Novom Beogradu', u čijoj je nadležnosti bio ovaj predmet. 'Vanraspravno veće tog suda je posle dva dana pritvora pustilo na slobodu Bagzija, a njime je predsedavao predsednik tog suda Đorđe Mirković, iako je parničar a ne krivičar', kazao je Batić.
- Ima indicija da su drugi ljudi iz tužilaštva i sudstva umešani u vršenje krivičnih dela i da su bili blisko povezani s delovima organizovanog kriminala - rekao je Batić i istakao da 'tome mora da se stane na put na najdrastičniji i najrigorozniji način'. Prema njegovim rečima, osim Sarajlića, vrši se 'istraga i saslušavaju još neki ljudi iz pravosuđa'. Odgovarajući na pitanje da li je Sarajlić 'bio viđen' na mestu zamenika specijalnog tužioca, Batić je rekao: 'Koliko znam, on se prijavio za rad u specijalnom tužilaštvu'.
Ministar pravde je istakao da Krivični zakon propisuje obavezu građana da prijave krivično delo ili učinioca, a da ukoliko to ne učine, mogu biti osuđeni na zatvorsku kaznu do tri godine. Prema njegovim rečima, ko eventualno pomaže počiniocu posle izvršenog krivičnog dela ili krije učinioce, prikriva oruđe ili tragove, ili mu na drugi način pomaže da ne bude otkriven, može da bude osuđen na deset godina zatvora, ako se radi o delu za koje može biti izrečena kazna od 40 godina zatvora.
Prema njegovim rečima, u kratkom vremenskom roku biće formirana radna grupa koja će raditi na izmeni Zakonika o krivičnom postupku, a promene će verovatno uključivati proširenje nadležnosti tužilaca, ukidanje institucije istražnog sudije, bar u delu koji se tiče organizovanog kriminala, pooštravanje krivičnih sankcija za pojedina krivična dela i uvođenje novih instituta poput privremene konfiskacije imovine. 'Za ono što radimo u pravosuđu imamo podršku SAD, OEBS-a, SE i drugih međunarodnih faktora, rekao je Batić i ukazao da je u pitanju opstanak Srbije.
- Očito je da mora da dođe do sređivanja stanja u pravosuđu i očito je da neki ljudi koji tamo rade ne zavređuju da obavljaju funkcije sudije ili tužioca, pa da na taj način kompromituju čitavo pravosuđe. Moramo napraviti carski rez u pravosuđu i uvesti red - rekao je Batić i naglasio da je do uvođenja vanrednog stanja u Srbiji protiv pripadnika zemunskog klana podneto oko 300 krivičnih prijava, od toga oko 75 pred sudovima u Beogradu, a da su izrečene samo četiri presude 'koje su mizerne i koje nisu uopšte izvršene'. Prema njegovim rečima, krivične prijave su podnete za ubistva, otmice, proizvodnju i prodaju droge, napad na službeno lice, iznude, teške krađe, falsifikovanje, davanje mita... On je istakao da su prijave i postupci bili odbačeni, a presude oslobađajuće, kao i da su statistički podaci krivotvoreni ili skrivani od javnosti.
Batić je rekao da se trenutno u pritvoru nalazi oko 1.000 ljudi i da se taj broj menja iz sata u sat. Prema njegovim rečima, do sada je privedeno oko 2.500 ljudi.
- Dobili smo pomoć vojske, a Vojska SCG je na korišćenje dala vojne zatvore u Beogradu i Nišu, jer su kapaciteti zatvora prilično popunjeni - rekao je Batić i dodao da vojska obezbeđuje i Centralni zatvor. Prema njegovim rečima, u zatvorima je povećan broj čuvara i stražara i juče je razmatrano da li će im se dodeliti jednokratna pomoć za uloženi izuzetni napor.
Direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Dragan Vulić rekao je da je bezbednosno stanje u zatvorima u Srbiji na zadovoljavajućem nivou, da sve službe rade u tri smene i da nema nagoveštaja da može da dođe do nekih ekscesa većih razmera.
Batić je izrazio nadu da će 'vukovarska dvojka', ukoliko se nalazi u Srbiji, uskoro biti uhapšena i predata Haškom tribunalu, kao i da će Tribunal ustupiti deo predmeta iz svoje jurisdikcije domaćem pravosuđu.
- Nadam se da će uskoro biti rasvetljena ubistva Ivana Stambolića i Slavka Ćuruvije, kao što su mnoga ubistva rasvetljena u stanju vanrednog stanja - zaključio je Vladan Batić. I. C. Vanredno za kriminalce
Povodom pojedinih protivljenja uvođenju vanrednog stanja, Batić je rekao da 'vanredno stanje važi samo za kriminalce i da će takvo stanje na snazi biti stalno, da će vanredno stanje za kriminalce biti trajno, kao i da će policija po isteku vanrednih mera dobiti ovlašćenja da protiv organizovanog kriminala reaguje kao u dane vanrednog stanja'. Rešićemo sve zločine
Srpski ministar policije Dušan Mihajlović rekao je juče, govoreći na seminaru koji organizuju Parlamentarna Skupština NATO i Skupština SCG - 'Srbija i Crna Gora, Nove nade - Novi izazovi', 'da posle aktuelne istrage, neće ostati nijedna nerazjašnjena okolnost i nerazjašnjen zločin', ističući da će počinioci biti uhapšeni i da će im biti suđeno. N. M. J. Nezavisno, ali ne od države
Novoizabrani v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije Sonja Brkić izjavila je juče Tanjugu da je pobornik ideje o nezavisnom pravosuđu i da borbu za nezavisnost doživljava kao permanentan proces. Ona je dodala 'da to za nju ne znači nezavisnost od države u kojoj se nalazi, već u državi koja se suočava sa ozbiljnim problemima, pre svega onim tranzicijskim'.
Sonja Brkić je rođena 1947. godine u Sremskoj Mitrovici. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, a pre imenovanja na ovo mesto, od sredine 2001. godine bila je predsednik Okružnog suda u Novom Sadu. Udata je i ima 18-godišnjeg sina Nenada.
