Izvor: Vesti-online.com, 11.Jan.2014, 13:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istoriju pišu gubitnici
Došlo potljeno vrijeme, što bi reko čiča Mileta, što ostade bez očinjeg vida na Solunskom frontu. Udario gubitnik na pobednika, zajahao ko šašav, sve mu žile na vratu iskočile dokazujući da nije bilo onako kako ceo svet zna da je bilo, nego da je bilo drugačije, da se kulturna Evropa poklala među sobom iz čista mira, iz ludila neobjašnjivog.
Milan Jovanović
Ona ista Evropa koja je sada ujedinjena, pa nekako nije zgodno deliti je na agresora i branioca. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Uostalom, čitav vek prođe, kome više treba bajata istina, daj da sočinimo neku novu, da prija svakom uvetu.
Koje preostade od Velikog rata, tog ploda čudnog ludila kulturnog evropskog sveta.
Šta ćemo sad sa milionom mrtvih Srba, sa svakom drugom muškom glavom koja pade za te iste evropske, kažu: slobodarske, ideale?
Šta ćemo sa decom smrznutom na paklenom putu ka Albaniji, sa očevima i braćom ostalim u gudurama, zagrljenim u samrtnom času, uverenim da je slatko dati život za viši cilj?
Koga to u ujedinjenoj Evropi više zanima... Te kosti što smejaše se, Bog da prosti, sada su samo ostatak nekih lažnih, zaostalih verovanja, da je žrtva u ime slobode sviranje onoj stvari, romantičarska predstava, zatucana verzija redova Rajana i bitke za Normandiju.
Kaže slobodarski, nemački, evropski "Velt": SRBI BI DA NA SILU OPERU SVOJU KRIVICU ZA PRVI SVETSKI RAT. Čupaju iz groba Principove kosti, izlažu ih na simpozijumima gde eminentni istoričari, koji ne robuju istini, dokazuju da je taj, ah prokleti rat!, bio plod nekog užasnog nesporazuma među Evropljanima.
Jer, evo, već decenijama žive u miru, kao da rata, Prvog i Drugog, nikad nije ni bilo. Ko nas to zavadi, braćo Evropljani, ko drugi nego zli Srbi kojima olako obećasmo ulazak u naše elitno društvo, ali jednog dana, kad na vrbi zasvrbi...
Za razliku od nas Srba, drugi ne zaboravljaju milenijume svoje istorije. Nama je dosta i deset godina da nam padne koprena na oči, dovoljno je da nam blesne bižuterija koju nam prodaju kao dijamante i - gotovo.
Treba li se, zaista, baviti istorijom? Zar nije lakše potpisati kapitulaciju, ozvaničiti kolaboraciju, priznati da je to sve bila omama srpskih očiju, kao što je Pontije Pilat očajnički tražio potvrdu da Isus, u stvari, nikad nije ni postojao i da, shodno tome, nije ni mogao da ga pošalje na Golgotu?
Da, lakše je tako, gospodo iz vlasti, treba oprati spornu biografiju, pogotovo ako vam prete da Vučja jazbina neće baš blagonaklono gledati na pokušaj da Srbija sačuva istinu i o Velikom i Još većem ratu.
Uostalom, oni su vas i doveli na vlast, nije red sad da se kurobecate. Pogotovo što, gospodo iz vlasti, i dalje živite u iluziji kako ćemo se svi kolektivno usrati u gaće kad nas, jednog dana kad na vrbi zasvrbi, uvedete u tu raspadnutu mešavinu nekadašnjih ratnih neprijatelja.
Taj obrnuti točak istorije, kao prekrupač kukuruz, definitivno će nam samleti kosti. Pojeli su nam budućnost, sad su kao kerovi navalili i na ono malo prošlosti koja nam svetli u opštem nacionalnom mraku. Kad nam spuste zavesu na Kosovo i Vidovdan, ostaje nam da se poklonimo krvožednoj savezničkoj publici i polako krenemo na Golgotu, da nas definitivno zakucaju za krst, bez prava na vaskrsenje.
Gospodo vlastodršci, ostalo je još da izručite Principa. Tačnije, ono što je ostalo od njega posle banjskog lečenja u okovima carskog Terezina. Tad će nam se širom otvoriti vrata Evrope.
Do nekog sledećeg rata, za koji ćemo opet mi biti krivi.
Nastavak na Vesti-online.com...
