Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Nov.2012, 04:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istorijsko glasanje za Palestinu

TEL AVIV, NJUJORK -

Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasaće danas o unapređenju statusa Palestinaca u svetskom telu od statusa entiteta posmatrača u državu posmatrača - nečlanicu UN, što Palestinci smatraju istorijskim glasanjem.

Glasanje se održava samo nedelju dana od prekida vatre između Izraela i Hamasa.

Palestinski predsednik Mahmud Abas označio je to poslednjom šansom za postizanje mira, najavivši da će se Palestinci vratiti pregovorima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << čim se prizna njihova državnost.

"To bi mogla biti poslednja šansa za sklapanje mira na Bliskom istoku pre nego što vreme prođe", kazao je Abas, istakavši da ništa ne sprečava palestinski narod da dobije nepotpuno članstvo u UN.

Palestinci su naročito ohrabreni najavljenom podrškom Francuske i Danske za status države posmatrača.

Oni su sigurni da će dobiti taj status, sličan onome koji ima Vatikan u GS sa 193 zemlje članice. Ta promena neće dati Palestini pravo glasa ali će joj omogućiti da uđe u tela poput Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji goni ljude za genocid, ratne zločine i druga velika kršenja ljudskih prava i gde može da tuži Izrael.

SAD i Izrael oštro se protive unapređenju palestinskog statusa i smatraju da palestinska državnost treba da bude rezultat pregovora.

Dve strane, međutim, ne pregovaraju još od kraja septembra 2010. godine.

Upravo je zastoj u pregovorima naveo Abasa da u septembru 2011. zvanično podnese zahtev UN da Palestina postane pun član tog tela.

O tome bi se odlučivalo u Savetu bezbednosti, gde SAD imaju pravo veta, a Palestinci ionako, kako se predviđalo, ne bi dobili dovoljno glasova za.

U GS, pak, nema niko pravo veta i tamo dominiraju zemlje koje imaju razumevanja za palestinsku stvar.

Da bi bila usvojena rezolucija o unapređenju statusa zahteva samo većinu glasova za.

Do sada su 132 zemlje - dve trećine članica UN, priznale državu Palestinu, podseća Asošiejted pres.

Palestinski zvaničnici posebno su se trudili da dobiju podršku zemalja EU, ali evropski glasovi u UN će, izgleda, biti podeljeni. Jedan visoki diplomata kazao je da će 11 do 16 evropskih država glasati za Palestince, dok će se ostali uzdržati ili će glasati protiv, prenosi Rojters.

SAD ostaju pri stavu da je palestinski potez " greška", kako je izjavila portparolka Stejt departmenta Viktorija Nuland.

" Ne mislimo da će taj korak dovesti palestinski narod išta bliže državi", rekla je ona.

Priznanje državnosti, kako smatraju Palestinci, iako se očekuje u trenutku kada su oni sami duboko podeljeni, ići će u prilog njihovoj tvrdnji da imaju pravo na državu u pojasu Gaze, na Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu, teritorijama koje je Izrael osvojio u šestodnevnom ratu 1967. godine.

Oni se istovremeno plaše da će biti diplomatski i finansijski kažnjeni, imajući u vidu da su prošle godine nakon prijema Palestine u UNESKO, SAD uskratile fondove toj agenciji UN, a takođe i Palestinskoj upravi.

Sada je američki Kongres zapretio sličnim sankcijama. Izrael je odmah najavio ubrzanje širenja jevrejskih naselja, što je inače prepreka povratku za pregovarački sto, ali i zadržavanje novca od taksi i poreza koje ubira u ime PU.

Jevrejska država je ipak prema pisanju izraelskih medija shvatila da je palestinski potez u UN neizbežan, kao i ponižavajući i bolan poraz za nju.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu i šef diplomatije Avigdor Liberman pokušavaju da ga predstave kao tehničko proceduralno glasanje ili simboličnu palestinsku pobedu.

Izraelski list "Džeruzalem post" navodi da će danas, 29 . novembra, na Međunarodni dan solidarnosti sa palestinskim narodom, Palestinci pokušati da isprave istorijsku grešku.

Pre šezdeset pet godina na taj dan oni su propustili šansu da prihvate Plan UN o podeli Palestine i imaju državu i umesto toga poveli rat protiv jevrejske države.

Današnji dan ima dakle simbolično značenje za Palestince jer je tog dana 1947. godine GS UN većinom glasova prihvatila rezoluciju 181 kojom je nekadašnja mandatna Palestina podeljena na dve države, jevrejsku i arapsku.

Tok glasanja u GS praćen je direktno preko radija sve dok broj država koje su zalagale za podelu teritorija nije prešao pedeset posto, a tada je započelo slavlje u jevrejskim gradovima i selima.

Goldu Meir, buduću liderku Izraela, vest o podeli Palestine zatekla je na prijemu u jugoslovenskom konzulatu u Jerusalimu, gde se proslavljao Dan Republike.

Simbolika 29. novembra kao datuma je potpuno jasna - katastrofu, nakbu, kako Palestinci zovu stvaranje Izraela u maju 1948, oni ovim potezom žele da pretvore u de fakto priznanje svoje države.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...