Izvor: RTS, 08.Jul.2012, 16:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istorijski susret na Fanaru

Posle devet decenija, prvi susret vaseljenskog patrijarha Vartolomeja i rukovodioca Ureda za religijska pitanja Turske Mehmeta Germeza.

Na Fanaru, u sedištu carigradskog i vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, duhovnog vođe svetskog pravoslavlja, prvi put u republikanskoj Turskoj susreli su se patrijarh i državni rukovodilac Ureda za religijska pitanja Turske - Dijaneta, profesor Mehmet Germez.

U središtu razgovora bila je sudbina Pravoslavne bogoslovske akademije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na ostrvu Halka, koja je od turskih vlasti nasilno zatvorena 1971. godina, javlja agencija VIA.

Pod pritiskom inostranstva, ali i zbog promene politike, Ankara je spremna da ponovo otvori ovu školu, ali su sve dosadašnje najave ostale samo obećanja.

Germez je patrijarhu Vartolomeju rekao da "nije u redu za jednu tako veliku zemlju, kao što je Turska" da se duhovnici jedne verske zajednice ne mogu obrazovati u zemlji. Zatvaranje Halke bila je, kako je naveo, greška koja se mora ispraviti. Za otvaranje nije potrebna izmena zakona, već samo odluka Vlade, koja se može "doneti za 24 časa".

Patrijarh je zahvalio na angažovanju Germeza. Po njemu, zgrada Akademije je u dobrom stanju, kad stigne dozvola ona može odmah da proradi.

Kako je Patrijaršija saopštila, "ljubazan razgovor" pruža nadu, "ne po prvi put", ali do sada se nije ništa desilo, i pored najava. "Po ovom pitanju i dalje ćemo biti optimisti", saopštava patrijaršija.

Kako je turska strana tokom ovog susreta upotrebila izraz "reciprocitet", bez preciziranja, pretpostavlja se s puno razloga da otvaranje Halke zavisi od ustupaka koje Ankara očekuje od Atine u vezi sa turskom manjinom u grčkoj Trakiji. Tako bi Halka ostala i dalje "talac političkih okolnosti".

Patrijaršija, i pored svega, ovaj susret na Fanaru smatra "istorijskim".

Dijanet (Prezidijum za verska pitanja) osnovan je 1924. godine, kao glavni organ za kontrolu pre svega islama u skladu sa politikom sekularizacije Kemal-paše Ataturka.

Svi imami zemlje su njegovi službenici, zadužen je za održavanje oko 90.000 džamija i verskih škola. Nadležan je i za sve druge verske zajednice, kao i za hrišćane. Dijanet pominje i turski Ustav, u paragrafu 136.

Od 1924. je bilo 16 rukovodilaca Dijaneta, ali nijedan nije želeo da poseti carigradskog patrijarha. Profesor Mehmet Germez je to sad učinio. Turska štampa je ovom događaju dala veliki značaj.

Germez je ujedno i najviši islamski velikodostojnik zemlje. To je na neki način zamena za kalifat, koji je kao vrhovni verski autoritet za ceo islamski svet ukinut u vreme Ataturka 1924.

Mehmet Germez rođen je 1959. Školovao se u Ankari i Kairu, od 2006. je profesor islamske teologije i imam. Za šefa Dijaneta imenovan je 2010. godine.

Pod kontrolom Dijaneta su gotovo svi turski imami po Evropi, samo u Nemačkoj skoro hiljadu. Ustanova širi "kulturni uticaj" i prema Kazahstanu, Uzbekistanu, Turkmenistanu, ali i prema Balkanu.

Na platnom spisku Dijaneta je gotovo 85.000 osoba, većinom imama. Alavitski islam, kojem pripada između 10 i 20 odsto turskih muslimana ne želi da se podredi Dijanetu.

Nastavak na RTS...