Izvor: B92, 11.Nov.2015, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Istorijska pobeda levice u Portugalu"
Leve antilibaralne partije postigle su istorijski sporazum kako bi stale na put politici štednje koja je unazadila zemlju, piše „Sputnjik“.
Jedanaest dana, pet sati i 40 minuta - toliko je trajala najkraća vlada u Portugaliji od kada je postala parlamentarna republika.
Uzrok političkih tenzija u zemlji je neuspeh politike štednje koji je doveo do promene odnosa snaga u parlamentu nakon izbora 4. oktobra, na kojima je 800.000 glasova prešlo sa desnice na levicu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Politika stezanja kaiša je zemlju vratila deset godina unazad, sa privrednim rastom kao 2004. godine. Situacija u kojoj se nalazi Portugalija podseća na Grčku.
Javni dug je veći od 127 odsto BDP-a, nezaposlenost je velika. Deficit je prošle godine iznosio 7 odsto, umesto manje od 3 odsto koliko dozvoljavaju evropske regulative.
„Reforme“ koje je nametnula EU, nudeći zauzvrat pomoć za finansiranje duga, nisu rešile glavni problem u zemlji, slabu produktivnost.
Nakon četiri godine neolibaralne desnice na vlasti, Portugalci žele promene, što su pokazali na izborima. Poslanici Socijalističke stranke su osvojili 32 odsto glasova, što sa glasovima Komunističke partije i Levog bloka predstavlja većinu, dok je desnica, koja je dobila 37 odsto glasova, izgubila 28 mesta u Parlamentu.
Konzervativni predsednik Anibal Kavako Silva je odlučio, međutim, da ništa ne menja i zatražio od dosadašnjeg premijera iz redova desnice, Pedra Pasosa Koelja, da formira vladu.
To je vlada koju su u utorak srušile snage levih antilibaralnih partija, nakon što su postigle istorijski sporazum. Ove snage podržavaju socijalistu Antonija Koštu, gradonačelnika Lisabona, za novog premijera.
Dogovor je istorijski jer je u Portugaliji levica bila podeljena poslednjih 40 godina.
Komunistička partija, koja je odbijala da uđe u savez sa socijalistima, sada se udružila sa Levim blokom, partijom nove levice koja je osnovana pre 16 godina i koja je bliska grčkoj Sirizi.
Kao i u Grčkoj, njihova borba je usmerena protiv evropske budžetske politike i plana štednje.
Dogovor levih snaga predviđa hitne mere sa ciljem da se poboljšaju uslovi života Portugalaca, naročito najsiromašnijih, kao što je podizanje plata i penzija, koje je smanjila prethodna vlada.
Zalažu se za politiku pokretanja privrednog rasta putem povećavanja platežne moći građana, što treba da dovede do veće potrošnje i veće produktivnosti.
Predviđena je i pravednija poreska politika, koja podrazumeva veći porez za bogataše i finansijske spekulacije. Levi blok traži i da se pregovara o otpisivanju duga i promeni evropskih budžetskih sporazuma, ali taj zahtev nije ušao u sporazum.
Promena budžetskih pravila Evropske unije zahteva veći, evropski front, pokazao je grčki fijasko. Na ovaj front računa nova levica u Portugaliji, koja sa pažnjom prati promene u evropskom političkom pejzažu na kome se sve jasnije afirmišu leve snage.
To se ne odnosi samo na partije srodne po političkim idejama, poput Sirize i španskog Podemosa, već i na tradicionalne partije levog centra, poput britanske Laburističke partije ili Socijalističke radničke partije u Španiji, koje su otvorenije za saveze sa antiliberalnim levim snagama.
