Izvor: Vesti-online.com, 10.Okt.2015, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istorijska pobeda

Nekad smo slavili kad u fudbalu pobedimo Nemce, Špance, ili Brazilce, a danas prangijamo kad u zaustavnom vremenu dobijemo ove pećinare u Elbasanu. Svaka čast Toletu, svaka čast Vučiću!

Ne sporim da je pobeda u albanskoj zabiti bila slatka, pogotovo posle svih svinjarija koje su nam novonametnuta braća preko Prokletija priređivala poslednjih meseci. Ali, druga stvar je tu u pitanju: ko nas je doveo dotle da glumimo Davida u okršaju sa varvarskim plemenima koja doskora nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << znala ni kako lopta izgleda, a kamoli sanjala o plasmanu na Evropsko prvenstvo.

Naš vrli državni vrh, prikrivajući svoju nesposobnost, digao je meč u Albaniji na nivo nacionalnog pitanja. Vrhovni vođa je jogunasto poručio da njega Elbasan arena (o, kako to moćno zvuči!) videti neće jer mu brat Edi nije garantovao da tamo neće biti i zli Hašim. Onaj isti s kim se u poslednje vreme češće viđa nego s rođenom familijom, a omiljeno mesto za sastanke im je Brisel.

Kobajagi je Rama molio i kumio Tačija da ne dolazi, kako bi mogao da ugosti brata Vučića, ali avaj - ne imade ko sitnu knjigu da pročita.

Dok smo se mi zamajavali Morinom, izmišljenim planovima za atentat na Prvog Srbina i prvu postavu reprezentacije, zguza nam se prišunjao britanski šef diplomatije Filip Hamond. Iz onog što je on govorio, a Vučić zblanut mrmljao sebi u bradu, karte su konačno otvorene: Evropa u poluraspadu nema više živaca da čeka, priznaćete Kosovo iz ovih stopa.

Pa, je l' to lepo, Hamonde, zgranuo se Vođa posle konferencije za štampu. Poslednji put me je tako ofirala Merkelova, zakukao je, setivši se čuvenih sedam nemačkih uslova, koje je krio kao zmija noge sve dok gvozdena frau nije istresla sve na astal.

I sad smo, gospodo, kao iznenađeni... Ma, nema veze, pobedili smo Albance, ej, bre, silu fudbalsku! A za Kosovo ćemo lako, istorija još nije ni utvrdila ko je pobedio, a ko izgubio 1389, još imamo fore da ubedimo raju beslovesnu da je i ovaj poraz, u stvari, pobeda.

Ako ništa, bar moralna. Jer, reče On - "ne dam vam Gazivode, pa makar me štampa koju kontrolišete u Srbiji sutra smenila"?!

Suze su nam krenule nad zlehudom Vođinom sudbinom, koga mrze čak i oni koji ga svakog dana na sva usta hvale zbog nepokolebljivog evropskog puta. Prosto da se začuđeni čovek zapita: pa, što ste ga, gospodo, instalirali u fotelju ako je tako jogunast, pa se uhvatio za obično jezero? Možda planira da nas kolektivno povede da poskačemo u Gazivode uz poklič: nećeš, more, Tači, ti odavde vode piti!

Poslednja su vremena došla i za Srbe i za njihov kukavni fudbal. Kad Ivanović i Kolarov strepe od Ljilje i Cane, a srpski Vožd od zmijice Tačija, onda su dobrano kola okrenula niza stranu.

Gde ćemo se zaustaviti, to samo Bog zna.

A možda ni on.

Nastavak na Vesti-online.com...