Izvor: Blic, 23.Jul.2009, 05:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija bolesti
Ne tako davno čitao sam Markesovu priču „Najlepši utopljenik na svetu”, u kojoj more na obalu donosi leš. Meštani mesta koje se nalazi na obali zaljubljuju se u taj leš. Počinju da ga oblače, šminkaju, neguju, naposletku mu i ime nadenu. Mornari koji su plovili pored tog mesta pamtili su ga samo po tome i svima su govorili o tom čudnom događaju.
Tako je poslednji leš komunizma u Evropi dospeo na srpsku obalu. Ljudi u Srbiji, većina, pratili su radnju ove priče. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Negovali ga, šminkali...
A čuvari te ideologije i danas ovako misle. Da je Slobodan Milošević naneo težak udarac NATO od koga se NATO nikada nije oporavio, pa su neke njegove članice gubile u Avganistanu i u Iraku, jer su se na kraju, posle završene misije, uvek povlačile sa tih teritorija.
Da je rušen Dubrovnik da bi u ruševinama izgledao još stariji. A da su kasnije, posle rata, u kome smo pobedili 1999. godine, porušeni mostovi zamenjeni starijim.
Da se benzin točio iz flaša na ulicama Srbije jer je to stariji način punjenja rezervoara, što je u skladu sa stremljenjima tadašnjeg vrha da se vratimo u prošlost. Deca su se sve manje rađala, a stari su postali dominantna populacija. Stari su radili do groba, a mladi su bili neupotrebljivi za bilo kakav posao. Jeres je bila zaposliti sina, ili mu reći da bilo šta uradi. Jedino je Marko nosio gajbice.
Tako se svet kretao u budućnost, a Srbija u prošlost.
I pošto su svet zahvatile pošasti poput ptičijeg i svinjskog gripa, globalnog otopljavanja, ekonomske krize, ta dalekovida politika devedesetih, koja nas je izopštila iz sveta, počela bi da daje rezultate da je kojim slučajem potrajala, jer Srba ne bi bilo i ne bi nosili to opterećenje neizvesnosti šta će se desiti u budućnosti. Naša bi se budućnost nalazila u prošlosti.
