Izvor: Politika, 26.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija bogatija od sadašnjice
Jošanička Banja postala „deponija” Kopaonika, jer razvoj turizma na planini nije usmeren na njenu stranu
Jošanička Banja – Nemaju šta meštani Jošaničke Banje da zamere darežljivosti prirode. Podareno im je i više nego što bi čovek zatražio – lokacija u podnožju turistički poznate planine, na idealnoj nadmorskoj visini od 550 metara, kroz naselje protiču dve reke, Jošanička i Samokovska, okolne šume ih čuvaju od vetrova, a leti osvežavaju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Iz pet izdašnih izvora teče takoreći ključala lekovita voda. Iznad naselja su omanja jezera, pogodna za tov ribe...
Nasuprot tome, ljudi su ovde malo doprineli, nedovoljno uložili, sagradili. Istina, davno su, još 1835, podigli banjsko kupatilo i ponešto gradili kasnije, pa ovo lečilište jedva održava zvanični status banje.
Stoga, najveća količina lekovite vode odlazi niz Jošaničku reku. Doskora nije bilo hotelskog smeštaja – davno je započeta gradnja modernog hotela i, evo, traje već četiri decenije. Meštani, njih oko 2.500, nemaju mnogo vajde ni od turističkog centra na Kopaoniku, udaljenog svega 20 kilometara, jer je razvoj skijališta usmeren ka drugoj, bruskoj strani. Tako je Jošanička Banja, kako mnogi kažu, ostala samo mesto kroz koje turisti prolaze ili gde, eventualno, zastanu da se oslobode otpada koji su sa planine poneli...
Pošto nemaju mnogo razloga da se pohvale, Jošaničani, poput Dragana Sekulića, radije pričaju o istorijatu.
– Ovde je svoj konak – kaže nam Sekulić – imao knez Miloš. Tu je, oko pola godine, dok je skicirao topografske karte, živeo Stepa Stepanović, ovde je rođen patrijarh German, a i poznata heroina iz Prvog svetskog rata Milunka Savić. Tačno je da smo godinama, nekako, bili zaboravljeni i zapostavljeni, ali počeli su ljudi sada da kupuju placeve i da više ulažu. Prvi je počeo meštanin Milanko Milojević, koji je svu zaradu od dugogodišnjeg rada u Švajcarskoj uložio ovde i sagradio hotel i benzinsku pumpu.
Šta je sa hotelom koji odavno stoji kao „spomenik" našem ponašanju, planiranju i investiranju, pitamo predsednika mesne zajednice i Turističkog saveza Banje Milomira Bućana.
– Hotel je podignut sredstvima Fonda PIO, ali je krajem sedamdesetih usledio Zakon o zabrani ulaganja u neprivredne investicije, pa je sve stalo. Objekat je posle predat „Geneksu", koji ga je koristio samo kao magacin hotelskog kompleksa na Kopaoniku i sada je u toku sudski spor. Fond pokušava da tu imovinu vrati u svoje vlasništvo, a kakva će mu sudbina posle biti to niko ne zna – kaže Bućan.
Što se tiče lekovite vode, koja izvire na temperaturi od 76,8 stepeni Celzijusa, Bućan nam objašnjava da se „delimično koristi za lečenje reumatskih i kožnih bolesti, a terapiju prepisuje lekar u mesnoj ambulanti. Ovde ima oko 50 ležajeva u hotelu i motelu a 40 u privatnim kućama. Pun pansion staje 1.200, a kupanje u bazenu 150 dinara dnevno. Letos smo imali povećanje broja gostiju, dvadesetak u smeni".
Primećujemo da toplu lekovitu vodu pojedini meštani odvode cevima, radi grejanja kuća i lokala.
– To ćemo strogo zabraniti. Osim grejanja škole, ambulante i mesne kancelarije, sve ostalo je „na divlje”. Postoji urbanistički plan da se sagrade staklenici, koji će se kao nekada grejati ovom vodom, i jedna kiparsko-holandska firma već je zainteresovana. Ovog proleća, uredićemo i banjske staze. Neki Rusi su dolazili i interesovali se za izgradnju žičare za gondole do Kopaonika, a privatna firma „Megalit” iz Raške počinje gradnju hotela od 160 ležajeva – izlaže nam ovdašnje nade predsednik mesne zajednice Milomir Bućan.
M. Dugalić
[objavljeno: 27/03/2008]
