Izvor: B92, 02.Mar.2021, 10:31

Istorija, antifašizam i Hrvatska: Kada su labinski rudari ustali protiv nadirućeg fašizma

Labinska republika je trajala 37 dana, a rudari su za to vreme zauzeli tri rudnika, organizovali crvene straže i samostalno proizvodili ugalj

Nagutani prašine i crnih, ugljenisanih obraza, nekoliko stotina istarskih rudara odložilo je pijuke kojima su svakodnevno duboko u utrobi zemlje kucali na vrata pakla, dohvatilo puške i pod crvenim barjakom ustalo protiv nadirućeg fašizma.

Preuzeli su kontrolu nad tri rudnika u okolini Labina, minirali rudarska okna i njihove >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prilaze i organizovali "crvene straže".

Tako je pre tačno jednog veka - 2. marta 1921. godine nastala Labinska republika, samoupravna jedinica koja je ovaj naziv dobila decenijama kasnije.

"Izrazito sam ponosna na Labinsku republiku jer ima veliki značaj.

"Ipak je to prvi antifašistički ustanak u svetu, a to što se dogodilo u mom malom Labinu u meni budi još veće osećaje ponosa", kaže za BBC na srpskom Jelena Gregov iz ovog istarskog grada.

Glavni razlozi za štrajk rudara bili su loši radni uslovi i male plate, ali i represija italijanskih vlasti nad lokalnim stanovništvom.

"To je bio revolt koji je bio i socijalni, ali je imao i jednu vrstu političkog bunta jer se mora uzeti u obzir da su sve te rudarske sredine vrlo osetljive po pitanju socijalnih i drugih prava", kaže za BBC na srpskom Vedran Kos, voditelj Narodnog muzeja u Labinu.

Italijanska vojska je posle 37 dana mecima ugušila štrajk i ujedno prvu pobunu protiv fašizma u Evropi.

Tako je Labinska republika prestala da postoji 8. aprila 1921. godine.

Istra je početkom 20. veka bila u sastavu Austrougarske monarhije.

Tada su, kaže Kos, rudari imali "pristojne plate i povoljne socijalne uslove".

Međutim, prelaskom Italije na stranu Antante, vojnog saveza iz Prvog svetskog rata, koji su činili Velika Britanija, Francuska i Rusija, dolazi do promena.

Potpisivanjem tajnog Londonskog sporazuma 26. aprila 1915. godine, Italija se pridružuje silama Antante, a zauzvrat dobija deo hrvatskog primorja, pojedina ostrva, Rijeku i Istru.

Ove hrvatske teritorije, među kojima i Istra, i formalno su pripale Italiji Rapalskim sporazumom sa Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca 12. novembra 1920.

"Italijani su posle Prvog svetskog rata bili oslabljeni, privreda im je patila i bio im je potreban zamah, a ugalj je bio ono što je danas nafta i bez njega nema elektrana, brodova, vozova", objašnjava Kos, diplomirani arheolog i profesor istorije.

Uprkos elanu i volji rudara, Labinska republika je potrajala svega 37 dana.

Ustanak je ugušen 8. aprila posle kratkotrajnog oružanog sukoba u mestu Štrmac, pored Labina.

Vlast je dovela vojno-policijske jedinice iz Italije koje su bile opremljenije i nadjačale su rudare.

U borbi su poginuli rudari Adalbert Sijkora i Maksimilijan Ortar, dok je od posledica ranjavanja preminuo Franjo Margan.

Desetine rudara je uhapšeno i odvedeno u zatvore u Rovinju, ali i u Pulu, gde im je s jeseni 1921. godine i suđeno "po starim austrougarskim zakonima", iako je Istra tada i formalno pripadala Italiji.

Pred lice pravde izvedeno je 52 rudara koje su teretili za "okupaciju rudnika, uspostavljanje sovjetskog režima, suprotstavljanje vlastima, miniranje rudnika, držanje eksploziva i niz drugih nezakonitih radnji".

Jelena Gregov kaže da je njena porodica veoma vezana za Labinsku republiku i rudnike.

Njena sestra je prošle godine otvorila kafić koji je "uređen i posvećen rudarima", a zove se "Karbon", što znači ugalj na labinskom dijalektu.

"I evo, ovih dana se slavi i obeležava 100 godina Labinske republike, te sam srećna i ponosna što se ta baština prepoznaje i nije zaboravljena", dodaje Gregov.

Vedran Kos, voditelj Narodnog muzeja u Labinu, kaže da je njegov grad i te kako vezan za rudarstvo i ovaj istorijski događaj - koji je prepoznatljivo ime dobio tek u socijalističkoj Jugoslaviji.

Tako je, dodaje, Josip Broz Tito posetio Labin 1971. godine i u čast pola veka Labinske republike pustio u rad termoelektranu Plomin 1.

"Rudnik je izgradio ceo Labin, celu Labinštinu, turizam se pojavio zahvaljujući rudnicima, kao i ceo niz fabrika."

Iako rudnici više od dve decenije ne rade, Kos kaže da se zajednica trudi da tom nasleđu pronađe novu vrednost, "u smislu turizma i kulture".

Naravno, mesta ima i za Labinsku republiku koju ne zaboravljaju.

"Svi smo vezani uz Labinsku republiku i s ponosom se prisećamo tih dana, to je jednostavno deo našeg identiteta", zaključuje Kos.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...