Izvor: Večernje novosti, 23.Dec.2013, 10:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija Novog Sada ispisana - čokoladom
ZAVODLjIVI slatki trag prošlosti ispunio je staklene vitrine i zidove Muzeja grada Novog Sada, a odavno požuteli kuvari, mlinovi, modle za kuglof i čokolade, bućkalice za buter, stari i dva veka, podsećaju na vremena kada su nastajale čuvene poslastice, i danas omiljene. Svojevrsni vremeplov posetioce vraća u minule vekove i svedoči da pojedine poslastičarnice, koje i danas postoje u Novom Sadu, imaju dugu slatku tradiciju i da se istorija može „meriti“ kašičicima šećera, šoljama >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << brašna i finoćom čokolade. Prvi imenom poznat poslastičar u Novom Sadu bio je Nemac Gabrijel Rajhard, koji se 1820. doselio iz Osijeka. Od tog doba pa do kraja Prvog svetskog rata Novosađani su posećivali tri poslastičarnice. Najstarija se nalazila u kući kod „Gvozdenog čoveka“, sada restoran „Atina“, koju je krajem 19. veka preuzeo poslastičar Haker, trudeći se da održi i renome prethodnikovih čuvenih krempita. Najstarija „preživela“ među kućama poslastica, kako objašnjava Danica Ivančević, jedna od autorki slatke izložbe, poslastičarnica „Siti“ nastala je između dva svetska rata, a osnovao je Ljubomir Parlać 1926. godine. Od 1933. je na Pozorišnom trgu. U „Carigrad“, otvoren pre osam decenija, Novosađani i danas dovode decu na starinske „padobrance“, a stariji još uvek gustiraju špricer - pola boza, pola limunada. U slatkom novosadskom „trojstvu“ je i poslastičarnica „Nešić“ u Pašićevoj 13, gde su se od 1934. kolači i druge slatke đakonije pravile po peštanskom, bečkom i praškom uzoru. Tu su u slatkim zalogajima, pored viđenijih Novosađana, uživali i članovi Matice srpske iz Beograda, gosti Sterijinog pozorja, akademici, profesori univerziteta. Za ovu poslastičarnicu vezuje se i zanimljiva priča o poslastici za Titovu suprugu. Jedne godine su pravili tortu za rođendan Jovanke Broz, koji je proslavljala u Karađorđevu. Napravili su joj „reform tortu“, a na vrhu je stajala figura jelena od grilijaža. - Prvu fabriku čokolade, bombona i različitih slatkih delikatesa, „Plevna“, u Novom Sadu, otvorio je Danilo Teofanović 1924. godine na uglu Sokolske ulice, današnje Matice srpske - vraća nas pričom Ivančevićeva u prošlost.MODLE U STAKLENIM vitrinama izložene su knjige sa receptima, a među njima i „Veliki srpski kuvar“, koji je 1924. priredila Vida Totović. Tu je i tepsija za čokoladu s kraja 19. veka, keramički kalup za kuglof iz druge polovine 20 veka, koji su savremene domaćice odavno zamenile metalnim, kovani kalupi za puding, mlinovi za kafu i šećer, i cediljka za limun, kompleti tanjira i poslužavnika od najfinijeg porculana.KOLAČI KRALjA MILUTINA O TRADICIJI slatkiša u davnoj prošlosti u Srbiji svedoči i priča istaknuta u velikom ramu na zidu Muzeja. Može se pročitati zanimljiv istorijat o bogatstvu trpeze u srednjovekovnoj Srbiji i kraljevskim gozbama Milutina Nemanjića (1282-1321). Postoje pisani izveštaji „satrpeznika“ - osoba koje su, u đakonijama posluženim u zimu 1298. godine, lično uživale. Teodor Metohit, carski izaslanik vizantijskog cara Andronika Paleologa, pripovedao je da je, između ostalih delikatesa, poslužen voćem i kolačima, i to iz zlatnih i srebrnih tanjira.
Nastavak na Večernje novosti...
