Izvor: Politika, 30.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija 2007.
Sutra u ponoć godina 2007. odlazi u arhivu koja će jednog dana postati istorija. U minulih 365 dana mi, novinari, ispisivali smo njen nacrt. Ne pretendujemo da smo sve objasnili i sve (sasvim) razumeli, ali ono što je prvi utisak, to je da se u godini na izmaku u stvari ništa nije suštinski promenilo, ali da je na njenom kraju, u odnosu na početak, ipak sve sasvim drugačije...
ATENTAT U PAKISTANU doneo je dramu na samom kraju godine, potvrdivši pesimističke prognoze kad je reč >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o ovoj zemlji juga Azije. Tokom cele 2007. u Pakistanu je na delu bila "puzeća talibanizacija", a ubistvo Benazir Buto nije samo kraj nade u miran, građanski rasplet u zemlji koja je sve dosad ipak bila više muslimanska nego islamska. Atentat na glavnog lidera opozicije, bivšu premijerku, dokaz je da talas džihada koji se preliva iz susednog Avganistana, može vrlo brzo da postane cunami. I da dođe do pakistanskih nuklearnih bombi, koje su, još dok su bile samo u nacrtima, imale epitet "islamskih". Tragedija na kraju ove, loše je znamenje za početak iduće godine.
AMERIKA bi inače, da bombaš samoubica nije likvidirao Benazir Buto, bila na početku ovog pregleda, kao glavna sila, od koje sve počinje i sa kojom se sve završava. Pakistan je, uostalom, njen ključni saveznik u "ratu protiv terora". A teror je, po svemu sudeći, već na pakistanskom tlu: sa istom uverljivošću argumenata i nedostatkom konkretnih dokaza može se tvrditi da je Osama Bin Laden u Pakistanu, kao što je Ratko Mladić u Srbiji.
Ovo je inače bila još jedna godina američkog unilateralizma, a sve u svemu najveća svetska sila u 2007. nije ni primetno ojačala niti ozbiljnije oslabila, premda je saldo doneo više razloga za brigu nego za zdravice.
Na njenom glavnom spoljnopolitičkom frontu, u Iraku, godina se bolje završava nego što je počela. Buš je u januaru naredio angažovanje dodatnih 30.000 vojnika, što je u prvi mah izgledalo kao beznadežna kocka, da bi na kraju ispao dobitak. Nasilje je ipak opalo, po nekim računicama više je nego prepolovljeno, borbe su smanjene – ali politički rasplet koji bi omogućio izlazak još nije na vidiku.
IRAN je pri tom cele godine bio glavni negativac u očima Zapada, u nekoliko navrata je izgledalo da će njegova nepopustljivost u nuklearnim ambicijama zaiskriti varnicu za novi bliskoistočni požar, da bi, kao u nekoj velikoj drami, posle kulminacije usledila neočekivana katarza. Američke obaveštajne agenciju su, naime, iznenada zaključile da je Teheran još 2003. odustao od nuklearnog naoružavanja, premda ne i od drugih koristi od atomske tehnologije...
SEVERNA KOREJA, uz čije ime u izveštajima velikih agencija po pravilu ide epitet "poslednje staljinističke države", još jedna je zemlja koja je ove godine izašla iz tabora nepoćudnih, pristavši da svoje atomske bombe trampi za ekonomsku pomoć. Proces je u toku, a potvrda za to je i prvo pismo sa Bušovim potpisom koje je stiglo na adresu enigmatičnog dragog vođe iz Pjongjanga, Kim Džong Ila.
RUSIJA I PUTIN su 2007, više nego godine pređašnje, bili na naslovim stranama. Na našim prevashodno zbog Kosova, na svetskim ne samo zbog toga. Ovo je, moglo bi se reći, bila godina obnove njenog statusa velike sile, sa čim mnogi još oklevaju da se suoče. U februaru, u Minhenu, Putin je podsetio na stara (po nekima dobra) hladnoratovska vremena, kada je ne baš biranim rečima kritikovao unilateralizam SAD i njenu "gotovo nekontrolisanu upotrebu sile". U martu je na glavnu vašingtonsku adresu stiglo upozorenje da Moskva ne prihvata američke planove za instaliranje raketnog štita na teritoriji počivšeg Varšavskog ugovora (U Poljskoj i Češkoj). U julu, Rusija je istupila iz ugovora koji ograničava konvencionalne snage u Evropi.
Obnovljene su i strateške patrole ruskih bombardera u međunarodnom vazdušnom prostoru i redovno krstarenje ratnih brodova i nuklearnih podmornica u međunarodnim vodama, po šemi iz hladnoratovske ere. Dopingovana skupom naftom, ruska ekonomija će u ovoj godini zabeležiti rast od sedam odsto i njen BNP će narasti do 1,3 biliona dolara. Ruski povratak kao faktora na svetskoj sceni ima dakle podlogu, i otuda, dijagnoza koju je dala kineska agencija Hsinhua – da su odnosi Rusija – Zapad ove godine iz faze "oblačnih" prešli u fazu "tmurnih" – izgleda prilično uverljivo. Ne samo zbog Kosova.
KINA se u ovom periodu nije posebno isticala, pripremajući se za globalnu promociju svog novog statusa na Olimpijadi čiji je domaćin 2008, ali i "malo više istoga" u njenom slučaju je impresivno: 2007. je bila još jedna u nizu sa dvocifrenim ekonomskim rastom, rekordnim trgovinskim suficitom (200 milijardi dolara), jakom nacionalnom valutom i naraslim ambicijama – obaranje prvog satelita u kosmosu izvedeno u januaru samo je nagoveštaj stvari koje će doći.
EU je proslavila 50. rođendan, a potom proširila spoljne granice svog unutrašnjeg prostora bez granica. Šengenska tvrđava je postala veća, a koliko će se obistiniti obećanja da će se u nju, što se nas tiče, u 2008. lakše ulaziti, ostaje nam da se uskoro uverimo.
FRANCUSKA je dobila novog predsednika, a Nikola Sarkozi je pobednik i u prvim reformskim okršajima sa štrajkačima iz razmaženog javnog sektora. U vestima je bio i zbog rastanka sa suprugom, ali i zbog nove, za paparace veoma atraktivne saputnice za koju se još ne zna da li će mu postati i životna pratilja.
BRITANIJA je dobila novog premijera – Gordon Braun je zamenio Tonija Blera (koji se pred kraj godine preobratio u katolika). NEMAČKA je u prvoj polovini 2007. pokazala dosta umešnosti u evropskim i svetskim poslovima, ali Angela Markel je posle toga bila veoma diskretna. PALESTINCI su se podelili i teritorijalno: radikalni Hamas je postao suveren u Gazi, a umereni Fatah na Zapadnoj obali, a ispratili smo i još jedan pokušaj da se razreši ovo središte bliskoistočne krize. JAPAN je načinio nekoliko koraka da postane "normalna zemlja" i oslobodi se hipoteke gubitnika u Drugom svetskom ratu, ali je morao da promeni premijera...
NOBELOVA NAGRADA ZA MIR dodeljena nekadašnjem jastrebu iz Klintonove administracije, eks-potpredsedniku Alu Goru i Međuvladinom komitetu eksperata UN, za njihov doprinos razumevanja opasnosti koju donose klimatske promene, potvrdila je da je globalno zagrevanje u godini koja se upravo završava dobilo status pretnje planetarnoj bezbednosti. Malo je, međutim, učinjeno, da se sa tom opasnošću adekvatno suoče oni koji su tome najviše doprineli i koji, po prirodi stvari, najviše mogu i da pomognu.
Sve u svemu, 2007. nije bila ni strašna ni čudotvorna – i premda je i u njoj bilo stvari koje se nisu morale dogoditi, nije bilo previše toga što je moralo biti izbegnuto.
Milan Mišić
[objavljeno: 30/12/2007]
