Izvor: B92, 23.Maj.2016, 13:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istoričar: Nedićeva vlada nije progonila Jevreje
Beograd -- Vlada Milana Nedića nije vršila progon, niti likvidacije Jevreja u Srbiji već su to činile isključivo nemačke formacije policije i vermahta.
To je rekao istoričar Bojan Dimitrijević u Višem sudu u Beogradu.
Svedočeći u protestu po zahtevu za rehabilitaciju Nedića, Dimitrijević je naglasio da je glavna karakteristika Nedićeve vlade bila borba protiv komunizma koji je u to vreme, kako je naveo, bio smatran najvećim zlom za Srbiju.
Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << njegovim rečima, srpske strukture vlasti u okupiranoj državi bavile su se samo evidencijom Jevreja i evntualnim skrivanjem pod srpskim imenima.
"Poslove privođenja logorisanja i likvidacije vršili su isključivo Nemci, njihova policija i vermaht", rekao je istoričar.
Nedićeva vlada je, kako je naveo, uredbe kojima se oduzimala imovina od jevrejskih porodica donosila tek 1942. i 1943. kada Jevreja više nije bilo, pošto su mahom logorisani početkom okupacije.
"Ovo govorim jer se poslednjih 25 godina u istoriografiji pokušava da se Srbima pripiše učešće u holokaustu - što je skandalozno. Insistiram da srpska vlada nije imala saznanja šta se dešavalo u logoru na Starom sajmištu", rekao je Dimitrjević.
Kada je u pitanju borba protiv komunizma, Dimitrijević je rekao da se ona sprovodila propagandom, policijskim i oružanim progonom.
"Beogradska policija je pratila komuniste, hapsila, isleđivala i predavala Nemcima koji su ih odvodili u logore u Rajhu", rekao je Dimitrijević pojašnjavajući da je delatnost komunista bila širenje propagande, napadi na predstavnike srpske vlade, policije i nekoliko slučajeva napada na Nemce u Beogradu.
Komunisti su van grada, kako je naveo, delovali u oružanim odredima.
Odgovarajući ba pitanje suda, Dimitrijević je rekao da smatra da Nedić nije verovao u nemačku ideologiju i nije bio germanofil.
"Ja milsim da je hteo da sačuva Srbiju i da je radio u interesu srpskog naroda", rekao je Dimitrijević napominjući da je Nedić 1941. postao antijugoslovenski nastrojen.
Istoričar je takođe detaljno svedočio o formiranju Nedićeve vlade, policijskim odredima, delovanju i ograničenim nadležnostima vlade u državi pod okupacijom.
Za vreme ročišta ispred zgrade Višeg suda u Timočkoj ulici okupilo su više desetina pristalica i protivnika rehabilitacije.
Sve vreme su pevali partizanske i četničke pesme noseći obeležja jedne i druge strane, dok je u jednom trenutku policija sprečila jednog namernika da otme zastavu od pristalica rehabilitacije.
Ispred zgrade pojačano je prisustvo policije, a prisutan je i veći broj medijskih izveštača.
Nedićevi potomci zatražili su od suda da ga rehabilituje, odnosno da poništi Uredbu Vlade FNRJ kojom je proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta građanska i imovinska prava.
Milan Nedić nikada nije bio osuđen, niti je protiv njega podignuta optužnica.
Navodno je u pritvoru izvršio samoubistvo, a nikada nije objavljeno gde je sahranjen.
Postupak po zahtevu za rehabilitaciju izazvao je negodovanja u javnosti, budući da jedan deo građana smatra da je Nedić zločinac i da sud treba da odbije rehabilitaciju, a prilikom svakog ročišta ispred zgrade suda se skupljaju pristalice i protivnici rehabilitacije.
