Izvor: Politika, 27.Mar.2013, 11:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istopolni brakovi pred Vrhovnim sudom SAD
Najveći spor oko jednog građanskog prava u Americi novijeg doba, sa velikim pravnim, političkim i društvenim posledicama
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Imperijalno zdanje Vrhovnog suda SAD, koje od još monumentalnije zgrade američkog parlamenta, Kongresa, deli samo jedan široki plato, od juče je u središtu nacionalne pažnje, posle početka dvodnevne rasprave koja treba da rasplete najveći spor oko jednog građanskog prava i jednakosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Americi novijeg doba: prava na zasnivanje istopolnih brakova.
Dok su u sudnici juče argumente „za” i „protiv” iznosili zastupnici i protivnici istopolnih brakova, plato ispred suda takođe je bio pozornica zagovornika i oponenata, koji su držali govore, mahali svojim plakatima i parolama. Iako se odluka devetoro sudija ne očekuje pre juna, ono što će biti izneto na ročištu biće predmet detaljnih analiza i povod za mnoge prognoze o mogućem ishodu. Kako je to formulisao konzervativni „Volstrit džornal”, sud bi mogao da redefiniše „smisao braka koji je u zapadnom svetu bio preovlađujući milenijumima”.
Konkretno, Vrhovni sud je u razmatranje uzeo dva predmeta čiju ustavnost treba da oceni. Prvi je predstavka dva gej para koji traže da se obesnaži rezultat takozvane Propozicije 8, referenduma koji je u Kaliforniji 2008. praktično poništio odluku tamošnjeg Vrhovnog suda koji je pet meseci pre toga presudio da su istopolni brakovi legalni.
Drugi slučaj, koji se smatra pravno lakšim, jeste ustavna sudbina federalnog Zakona o odbrani braka iz 1996, koji je brak definisao isključivo kao zajednicu muškarca i žene, mešajući se time u nadležnosti država da samostalno uređuju ovu oblast. Činjenica je međutim da zbog „dvojnog suvereniteta” država i unije, na federalnom nivou postoji čak 1.100 zakona koji, polazeći od klasične definicije braka regulišu mnoge oblasti života.
U sudnici nema TV kamera, ali će na kraju rasprave biti objavljen njen tonski zapis. Koliko je interesovanje za ovaj slučaj, potvrđuju i vesti da je mesto u redu za dodelu ulaznica za sudnicu prošle nedelje prodavano i za 6.000 dolara.
Gej brakovi su danas legalni u devet država i glavnom gradu, Vašingtonu, koji ima status distrikta pod nadzorom Kongresa. Što se tiče političkog raspoloženja i raspoloženja javnog mnjenja prema ovome, ono je u proteklih nekoliko godina veoma evoluiralo. Primerice, predsednik Barak Obama je oko Nove godine svoj dotle neodređeni stav zamenio otvorenom podrškom, a bivši predsednik Bil Klinton, koji je potpisao pomenuti zakon iz 1996, nedavno ga se javno odrekao. Njegova supruga Hilari Klinton, donedavne šefica američke diplomatije i moguća kandidatkinja Demokratske partije na predsedničkim izborima 2016, prošle nedelje je takođe nedvosmisleno podržala istopolne brakove. To su učinili i mnogi konzervativni kongresmeni.
Istraživanje javnog mnjenja koje je prošle nedelje objavio renomirani institut Pju pokazalo je takođe veliku promenu u stavu Amerikanca o ovom pitanju: danas 49 odsto nacije legalizaciju podržava, a suprotstavlja joj se 44 odsto. Pre 10 godina, samo 33 odsto je bilo za, a čak 58 odsto protiv.
Polna diskriminacija ukinuta je u međuvremenu i u vojsci. Pentagon je naime dugo primenjivao kontroverznu politiku „ne pitaj, na kaži”, da bi prošle godine homoseksualcima (pojam koji se ovde inače ne koristi kao „politički nekorektan”) dozvolio da se u vojsci zapošljavaju uz izjašnjavanje o svojoj seksualnoj orijentaciji.
Sve ovo međutim ne znači da je pred Vrhovnim sudom lak posao. Njegovih devet sudija podeljeni su u dva bloka: četvoro ih je u liberalnom, a petoro u konzervativnom. Njihove ključne odluke poslednjih godina su donošene tesnom većinom od 5:4, što znači da je jedan konzervativni sudija uvek onaj čiji stav presuđuje. Najčešće, to je bio Entoni Kenedi, za koga se ovim povodom tvrdi da ima simpatija za gej populaciju, a mediji ne propuštaju da istaknu kako će u sudnici, kao pozvani gost, biti i bliska rođaka predsednika suda Džona Robertsa, sa svojom partnerkom sa kojom želi da sklopi brak.
Jedan broj medijskih komentatora smatra međutim da nije dobro što će jedno ovako delikatno pitanje, o kome se vodi široka društvena rasprava, biti presečeno sudskom odlukom, s obzirom na ipak duboke podele u američkom društvu kad je reč o homoseksualnim brakovima. Podseća se da je i u drugim slučajevima borbe za građanska prava i jednakost život uvek kasnio za zakonskim rešenjima: od ropstva, prava crnaca do ravnopravnosti žena. U svim tim slučajevima, kao i u najnovijem, preplitali su se pravo, moral, društvene norme i običaji... Jeste da je devet država istopolne brakove legalizovalo, ali 41 nije.
Kako god sud da presudi, rasprava će se nastaviti, a podele ostati. Nije inače reč samo o legalnosti, nego i praktičnim posledicama, jer mnoga prava proističu baš iz braka: bračni parovi imaju pravo na poreske olakšice, supružnici specijalni tretman kod nasleđivanja, socijalnog osiguranja i mnogo toga još, što je regulisano i u pomenutih 1.100 federalnih zakona.
Na ispitu su dakle američka tolerancija i prilagodljivost, koji imaju osvedočene domete, ali često i veoma tvrde granice.
Milan Mišić
objavljeno: 27.03.2013.
