Izvor: Blic, 02.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istok na zapadu
I otvorio se i u Novom Sadu Merkatorov hipermarket i tržni centar, i otvarala ga je radikalska gradonačelnica - mada ne verujem da će ovaj podatak radikali mnogo koristiti u svrhu političke propagande - i neki su demonstrirali, što vlasnici malih radnji što predsednici nekih kombi stranaka, pominjani su i prošli ratovi i bilo je gužve mada pamtimo i gore i spektakularnije i... i sve kako se i moglo očekivati.
Lepo, razumem vlasnike malih radnji koji se plaše da će ih ovakve >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << institucije moderne trgovine ugasiti. Plaše se s razlogom, i to je opet razlog zbog kojeg je običnom kupcu teško da se solidariše s njima. Problem malih radnji u odnosu na velike jeste što, da obrnemo reklamni slogan za jedan beogradski taksi, isto vredi ali više košta. Znamo razlog zašto su cene kod malih trgovaca veće nego kod velikih i možda je to jedna od nepravdi tržišne ekonomije, ali takođe ne vidim ni neku posebnu pravdu u ideji da treba da plaćam više ako mogu manje, sve zato da bi neko zadržao svoj kiosk na ćošku.
Opet me zbunjuje ta potreba da se o hipermarketima i tržnim centrima iznova razglaba. Zapravo su ovi pojmovi prilično ozloglašeni u dobrom intelektualnom društvu, ili kod onih koji sebe takvim smatraju. Oni se doživljavaju kao nekakvi simboli novog, globalističkog, bezdušnog, potrošačkog - verovatno bih mogao dodati još neki pridev - jednom rečju, zlog sveta.
Nevolja je samo što pojava nečeg vrlo sličnog onome što mi nazivamo "tržni centar" nije ni tako nova, a ne pripada ni zapadnom kapitalizmu. Kao što je imao priliku da se uveri svaki onaj koji je na Istok planete dospeo onoliko daleko kao ja, što znači do Istanbula, istočni trgovci nisu čekali evropske trgovačke lance da bi krenuli da prave tržne centre. Kada čovek uđe u istanbulsku Kapali čaršiju, odmah shvati da je došao u pohode starijem rođaku onoga za kojeg verujemo da je nastao u SAD i Zapadnoj Evropi. Veliki zatvoreni prostor s mnoštvom različitih radnji.
Ideja je jednostavna i, pošto je nastala kod trgovaca, naravno u njihovu korist; ali i kupac tu ima svoju korist, inače cela stvar ne bi uspela. Okružen velikom količinom robe, svako ko ima nešto novca dolazi u iskušenje da kupi više nego što je nameravao ili što mu uistinu treba. Ali zato ne mora da obija noge po gradskim ulicama tražeći ono što mu treba i što mu se dopada: sve mu se nudi na jednom mestu, kao i prilika da predahne uz kafu. Pre čaj, ako je iz Turske.
Ne znam da li su i koliko su ovi istočnjački zatvoreni bazari, kako ih još nazivamo, uticali na nastanak "shopping mallova" ili tržnih centara, ali srodstvo je očigledno. Trgovci su svuda trgovci, a kako će se na svim tim mestima kupac provesti, zavisi od njegovog raspoloženja, spretnosti - i para.
