Izvor: RTS, 01.Jun.2011, 21:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istinska katarza u novopazarskom pozorištu
Svu lepotu bošnjačke balade iz 17. veka, sačuvanu i osnaženu u drami Ljubomira Simovića, novopazarska publika doživela je na premijeri "Hasanaginice". Suze, istinski umetnički doživljaj koji pročišćava i gromoglasni aplauzi mala su nagrada za odličnu glumu.
U Regionalnom pozorištu u Novom Pazaru, u kojem iza svakog čina svake predstave odjekuje gromoglasan aplauz, ostaće zapamćena premijera "Hasanaginice".
Malo je pozorišta u Srbiji koja se mogu pohvaliti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rasprodatim ulaznicama za svaku predstavu. Još je manje pozorišnih ansambala sa prosekom ispod 25. godina. Regionalno pozorište u Novom Pazaru to može. Najstroži kritičari bi, možda, rekli da ipak nisu sve predstave savršene, da glumcima nedostaje iskustva.
Tačno je da su glumci Regionalnog pozorišta mladi - ali mlada je i publika. Nemamo precizne podatke, ali reklo bi se da je prosek takođe oko 25 godina. A kada senzibilitet toliko mlade publike dodirne drama zasnovana na baladi iz 17. veka, reč je o istinskoj umetnosti.
Premijera "Hasanaginice" po tekstu Ljubomira Simovića, u režiji Andrijane Videnović više je od odlične predstave.
"Novi Pazar je savršeno mesto za razumevanje ove balade"
Glumci u Regionalnom pozorištu uspeli su da im prenesu i lepotu u tragičnost dela koje neumoljivo saopštava da je sve prolazno i nestalno osim ljudske sujete i oholosti, i da je patnja večna.
Novi Pazar je savršeno mesto za razumevanje ove balade, rekla je Andrijana Videnović. I bila je u pravu. Na premijeri u Novom Pazaru nije se mogla povući granica između gledališta i ansambla na sceni, u predstavi nije učestvovala samo trupa od dvanaest glumaca već su u nju ugrađene, u skoro istoj meri, emocije gledalaca u prepunoj dvorani.
Scenom je dominirala bela boja. Sve je podređeno simbolici nevinosti. Društveni odnosi tog vremena, odglumljeni do perfekcije.
U belini simbolike predstave zasijali su Anđela Marić (Hasanaginica), Dušan Živanović (Hasanaga), Rifat Rifartović (brat Hasanaginice), Albin Salihović, Lemana
Bećirović, Sandra Miljković, Haris Šećerović, Haris Đerlek, Semir Gicić,
Emir Plojović, Vahid Džanković i Zehra Ajbar. I zaslužili su da se svi pojedinačno nabroje.
Anđela Marić (Hasanaginica) mnoge u publici naterala je da zaplaču tokom scene u kojoj je odvode od deteta. Dušan Živanović je doprineo originalnosti Hasanaginog lika do najsitnijih detalja. Izdvajamo i monolog Rifata Rifatovića, o drugom licu Hasanaginičinog brata, u početku spremnog na sve kako bi povratio ugled, beskrupoloznog, dok ga razdire želja da ispovedi sebe i prikaže se u drugačijem svetlu.
Predstava je posebna i zbog činjenice da se, pored ansambla Regionalnog pozorišta, u njoj pojavljuju i studenti Fakulteta dramskih umetnosti Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru.
Reč kritike mogla bi se uputiti samo publici. Iako su zamoljeni da isključe svoje telefone, mnogi to nisu učinili. Za nauk, sledećeg puta.
.jpg)
