Izvor: Blic, 26.Jul.2009, 02:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istine i zablude o zaslađivačima

U hrani i pićima zaslađivači se koriste kao zamena za šećer, budu­­­ći da takođe daju sladak ukus, ali i mnogo manje energije od šećera. Ako jedan gram šećera oslobađa 4,1 kilokaloriju, odgovarajuća količina intenzivnih zaslađivača koja daje adekvatnu slatkoću uopšte nema energetsku vrednost ili je ona veoma niska. Zato se dodaju većem broju prehrambenih proizvoda, a naročito su korisni za dijabetičare i one koji žele da smršaju.

Međutim, spokoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << konzumenata zaslađivača narušavaju priče o njihovom kancerogenom dejstvu.

– Najčešći motiv za ove dezinformacije je konkurencija između različitih proizvođača šećera i zaslađivača – kaže prof. dr Ivan Stanković, koji na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu predaje bromatologiju, nauku o hrani, kao i kontrolu zdravstvene ispravnosti namirnica i nastavlja: „Svi zaslađivači koji se nalaze na pozitivnoj listi aditiva smatraju se bezbednim kada se koriste u propisanim količinama, jer su morali da prođu rigoroznu međunarodnu procenu rizika koja zahteva odgovarajuće toksikološke, metaboličke i druge studije, kao i procenu unosa iz svih mogućih izvora."

Kao jedna od 22 grupe aditiva, zaslađivači su se nekada delili na prirodne i veštačke, a danas na nutritivne i intenzivne zaslađivače. Prvi, po hemijskom sastavu šećerni alkoholi (polioli), imaju skoro duplo manju energetsku vrednost od šećera i nešto su malo manje slatki od njega, što znači da moraju da se koriste u malo većoj količini. To su, recimo, sorbitol, manitol, laktitol, ksilitol i slično. Samo se delimuično apsorbuju, ne izazivaju karijes kao saharoza, pa se zato često i dodaju nekim proizvodima za dentalnu higijenu, kao što su paste za zube, razne bombone za osvežavanje daha, žvakaće gume. Ipak, kod svih proizvoda koji imaju više od deset odsto poliola mora da stoji upozorenje da prekomerna upotreba može da izazove laksativni efekat, odnosno osmotsku dijareju. Metabolički put ovih zaslađivača drugačiji je od glukoze, pa mogu da ih koriste dijabetičari.

Druga grupa, intenzivni zaslađivači, koji su od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada puta slađi od šećera, koristi se u znatno manjim količinama. Tu spadaju: aspartam, ciklamati, saharin, acesulfam K, jedan noviji – sukraloza, i dva zaslađivača koji se dobijaju iz biljaka – neohesperidim DC (dobija se iz kore pomorandže) i taumatin (iz jedne vrste četinara).

Saharin se, objašnjava dr Stanković, danas ne koristi kao nekada, jer ima naknadni malo metalni ukus, pa se više kombinuje sa drugim zaslađivačima. Najsličniji ukus šećeru ima aspartam i novi zaslađivač – sukraloza. Nedostatak aspartam je što je neupotrebljiv u namirnicama koje se termički obrađuju, pošto se na povišenoj temperaturi vrlo brzo raspada i gubi sladak ukus.

Zbog kampanje da se on prikaže kao štetan, ponovo su razmatrane sve moguće studije, pa je potvrđen ranije ustanovljen prihvatljiv dnevni unos od 40 miligrama po kilogramu telesne mase koji, s obzirom na to da je aspartam oko 200 puta slađi od saharoze, može adekvatno da zameni šećer kod dijabetičara i osoba koje žele da smanje energetski unos.

Kod ciklamata i saharina, ističe naš sagovornik, postoje degradacioni proizvodi koji mogu da budu toksični, pa i kancerogeni. Zato je u EU smanjena maksimalna dozvoljena količina ciklamata u nekim proizvodima, pa tako i u našim propisima koji se usklađuju s evropskim.

I leti važan vitamin C

Leti često zaboravimo da uzimamo vitamin C iako je važan koliko i zimi, kaže bečki profesor Hademar Bankhofer. Postoje tačne smernice koliko vitamina C je potrebno da bismo se uspešno odbranili od virusa. Dnevna potreba kod zdravog odraslog čoveka iznosi od 100 do 150 miligrama. U doba gripoznih infekcija to može da bude i 500 miligrama. Na ovu brojku često dolazi pitanje koliko voća mora da se jede. Odgovor je šaka domaćih jagoda ili šest ili sedam kivija. Ako želite da konzumirate vitamin C iz povrća, trebalo bi da jedete dve ili tri lukovice komorača ili dve crvene paprike ili osam ružica brokolija. Važno je da vitamin C uzimate raspodeljeno tokom dana, jer se veoma brzo troši i razgrađuje.

Kikiriki za zdravo srce

Tajnu uspešne borbe protiv srčanih oboljenja moglo bi da predstavlja redovno konzumiranje kikirikija, u zrnu ili kao kikiriki-buter. Prema zaključcima studije koju je sproveo medicinski fakultet na Harvardu, ako se jede najmanje pet puta nedeljno, ovakva užina smanjuje rizik od srčanih oboljenja skoro za polovinu. Kikiriki sadrži materije koje smanjuju nivo lošeg holesterola, pomaže u ublažavanju zapaljenjskih procesa u organizmu i poboljšava stanje krvnih sudova oko srca. Treba, međutim, voditi računa i o tome da je kikiriki veoma kaloričan, tako da ne sme da se konzumira preterano, već samo oko 50 grama dnevno, kao dopuna raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani.

Nastavak na Blic...