Izvor: Prva.rs, 30.Jul.2014, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istina o trgovini ljudima
Danas je 30. jul. Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima. Prema poslednjim procenama Međunarodne organizacije rada, seksualna eksploatacija godišnje donosi oko 100 milijardi dolara nelegalnog profita, a 50 milijardi dolara profita dolazi od prinudnog rada.
Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Aleksandar Nikolić kao primer navodi da je jedna krivična prijava podneta zbog trgovine decom, radi usvojenja, pet zbog oglašavanja prodaje organa, a tri zbog zapošljavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << u inostranstvu.
- Savremeno čovečanstvo suočeno je sa starim izazovima, u novom odelu. Milioni ljudi, najvećim delom žene i deca, zarobljeni su i eksploatisani, ali MUP odlučno sprovodi mere za unapređenje zaštite žrtava, otkrivanje i gonjenje učinilaca ovog i srodnih krivičnih dela.
Jelena Hrnjak iz NVO „Atina“ kaže za PRVA.RS da su žrtve trgovine ljudima u poslednje tri godine pretežno srpski državljani, od kojih više od 50 odsto čine deca, a usled ekonomske krize čini se da je trgovina ljudima čak i "procvetala".
- Postoje zvanični podaci policije koji govore u prilog tome, ali postoje i nezvanični podaci organizacija civilnog drustva koji rade sa osetljiivim grupama, a koji takođe potvrđuju tu tvrdnju. Od 2000. do 2013. godine, prema zvaničnim podacima, u Republici Srbiji je identifikovano 739 žrtva trgovine ljudima. Važno je reći da zvanične statistike još uvek ne ukazuju na prave dimenzije problema, a još manje rasvetljavaju položaj samih žrtava. Svedoci smo da su u Srbiji svakodnevno stotine dece prinuđene na prošnju, da se sklapa veliki broj prinudnih "brakova", a da sistem još nema izgrađene mehanizme za prevenciju i zaštitu dece; svedoci smo siromaštva i diskriminacije pojedinih grupa, nasilja na koje se ne reaguje adekvatno i efikasno, ekonomske krize koja dovodi do povećanja radne eksploatacije i iskorišćavanja.
Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije za muškarce, žene i decu koji su izloženi riziku od svih oblika eksploatacije u zemlji i inostranstvu, dok strani državljani u Srbiji takođe mogu da budu žrtve trgovine ljudima, najčešće u cilju seksualnog iskorišćavanja i prisilnog rada, upozorava Jelena Hrnjak. . Iako se za trgovinu ljudima kao fenomen i dalje veruje da je nešto “što svima može da se desi”, iskustvo NVO „Atina“, koja je u svakodnevnom kontaktu sa žrtvama, pokazuje da je socijalna isključenost ključni faktor za ulazak u situaciju trgovine ljudima.
- Jedna od najčešćih predrasuda u vezi sa žrtvama je da su to stranci, bez dokumenata, a ne naši državljani, i da su žrtve najčešće lakoverne i neobrazovane osobe ili naivne devojke iz drugih zemalja koje su na prevaru uvučene u situaciju trgovine ljudima. Ranjivost i težak položaj čine određene osobe podložnijim na situaciju trgovine ljudima od drugih, i upravo to je karta na koju igraju trgovci ljudima jer obično vrebaju osobe koje su socijalno isključene, koje nemaju zaposlenje, koje imaju porodične probleme ili su već pretrpele seksualno zlostavljanje ili fizičko i psihičko nasilje, one koji nemaju mogućnost da se obrazuju… Posebno ranjive na trgovinu ljudima jesu marginalizovane grupe, ilegalni imigranti, maloletnice/i odbegli od kuće, beskućnici, žrtve trauma i zlostavljanja, izbegle i osiromašene grupe i drugi.
Trgovina ljudima može biti organizovana kriminalna delatnost, a može biti i delo pojedinca.
- Prema analizama identifikovanih slučajeva trgovine ljudima, koje je sprovela NVO „Atina“, potencijalni trgovci ljudima mogu biti: partneri/članovi porodice, makroi, vlasnici javnih kuća i menadžeri salona za masaže, posrednici u nalaženju poslova, vlasnici fabrika i korporacija, bande i kriminalne mreže i ostali… Široki spektar kriminalaca, uključujući makroe pojedince, porodične organizacije, male firme, kriminalne mreže i internacionalne kriminalne organizacije mogu biti trgovci ljudima. Vrlo često trgovci ljudima i njihove žrtve dele istu nacionalnu, etničku i kulturnu pripadnost, što omogućava trgovcima da bolje shvate i iskoriste ranjivost žrtava. U svetu postoji šokantno mnogo dokumentovanih slučajeva da su roditelji dali svoje dete, kako bi vratili dug, ili ga prodali za novac. Podjednako ima slučajeva kada su roditelji bili svesni da će dete završiti u lancu trgovine ljudima i slučajeva kada su “na jedno oko” zažmurili šaljući dete van kuće bez nadzora. „Atina“ je imala više takvih slučajeva.
Ipak, u toj neravnopravnoj borbi protiv ropstva i ekspoloatacije ljudi, NVO „Atina“ nije sasvim sama. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije podržao je „Atinu“ u njenom naporu da podstakne lokalne samouprave da se udruže, razmene iskustva i prošire znanja kako bi se aktivnije bavile pitanjem trgovine ljudima, njenim prepoznavanjem, prevencijom i zaštitom žrtava, kaže Milana Lazić, koordinatorka za ljudsku bezbednost.
- Tokom jula 2012. godine osnovan je Centar za zaštitnu žrtava trgovine ljudima u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koja je institucionalni mehanizam zaštite žrtava trgovine ljudima. Ta služba aktivno radi na prepoznavanju i zaštiti žrtava trgovine ljudima i dosta sarađuje sa civilnim drustvom, koje ima veliko iskustvo i ekspertizu kada je u pitanju borba protiv trgovine ljudima. Takođe, kada je reč o borbi protiv trgovine ljudima i njenoj prevenciji, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima svakodnevno naporno rade na suzbijanju ovog problema i informišu javnost, a u pripremi je i nova nacionalna strategija i akcioni plan prevencije i suzbijanja trgovine ljudima i zaštite žrtava.
Na programe NVO „Atina“ žrtve i potencijalne žrtve trgovine ljudima upućuju profesionalci/ke iz centara za socijalni rad, policija, tužilašto, aktivisti organizacija civilnog drustva, ali, takođe, i građani. Jelena Hrnjak kaže da je u Srbiji i regionu razvijena funkcionalna saradnička mreža koja daje doprinos u procesima integracije žrtava trgovine ljudima i žrtava seksualnog nasilja.
- S obzirom da radimo deset godina na polju zaštite žrtava trgovine ljudima i da vodimo jedinu Sigurnu kuću specijalizovanu za žrtve trgovine ljudima u našoj zemlji uspeli smo da izgradimo mrežu saradnika širom zemlje i regiona. Ti profesionalci/ke na svakodnevnom nivou dolaze u kontakt sa žrtvama trgovine ljudima i seksualnog nasilja. Formiranje ovakvih mreža jeste ključni korak ka u uspešnoj integraciji svake žrtve seksualne eskploatacije i nasilja, kao i žrtve trgovine ljudima. Po istraživanju koje je NVO „Atina“ sprovela sa korisnicima/cama naših programa, potrebno je da na samo jednom slučaju bude uključeno između 12 i 15 profesionalaca ako želimo da govorimo o uspešnoj reintegraciji.
Problem je, navodi Hrnjak i nepoverenje žrtava u institucije, ljude i sistem, tako da se malo ko sam obrati za pomoć.
- Trgovina ljudima je teško krivično delo i ozbiljan društveni problem jer najdrastičnije ugrožava osnovna ljudska prava – pravo na život, na slobodu izbora, na slobodu kretanja. S obzirom na ozbiljnost takvih situacija, postoji i određen broj onih koji se završavaju smrtnim ishodom. Dešava se da trgovci ljudima, u cilju lakšeg uspostavljanja kontrole nad žrtvama, ciljano ih navuku na droge, a takođe su poznati slučajevi kada su žrtve trgovine ljudima umrle od povreda I bolesti jer nisu imale pristup sistemu zdravstvene zaštite Nevladine organizacije su u proteklih nekoliko godina nosile teret promena u toj oblasti i bile istovremeno podrška žrtvama u procesu oporavka i socijalnog uključivanja kao i državi u uspostavljanju efikasnog sistema zaštite. Možemo slobodno da kažemo da je situacija i danas slična. NVO „Atina“ je deset godina unazad aktivna na polju direktne podrške i zaštite žrtava, i za to vreme izgradili smo sveobuhvatni program za zaštitu žrtava koji može da odgovori na veći deo potreba žrtava trgovine ljudima. Kao takav, taj program je jedinstven u našoj zemji. Pažljivo je kreiran u odnosu na individualne potrebe svake osobe sa kojom radimo i fleksibilan je u onoj meri u kojoj prati rast i razvoj osoba sa kojima radimo.
Uvreženo je mišljenje da nakon što se određena osoba izbavi iz situacije trgovine svi njeni problemi nestaju, napominje Jelena Hrnjak.
- Višegodišnje iskustvo nam pokazuje da je tek nakon izlaska iz te situacije osobama sa kojima radimo potrebno da se obezbede sijaset vrsta podrške koje oni mogu dobiti kroz naše programe – adekvatnu zdravstvenu zaštitu, psihosocijalnu podršku, bezbedan smeštaj, pravnu pomoć i podršku kroz nekada i višegodišnji krivični postupak protiv trafikera, a u kasnijim fazama oporavka omogućavanje nastavka školovanja i/ili zaposlenje kao preduslova samostalnog života i osamostaljivanja.
Milana Lazić iz Vladinog Tima smatra da je vrlo važno širenje informacija i edukacija o tom problemu i ukazivanju na potenicjalno rizične situacije koje mogu dovesti do trgovine ljudima.
- Ako je neka osoba već bila u lancu trgovine ljudima, važno je da zna da je pojam žrtve trgovine ljudima prepoznat u sistemu socijalne zastite i da bi trebalo da se obrati pomenutom Centru za zaštitnu žrtava trgovine ljudima.
Bez obzira na podršku koju žrtva može da dobije, strah je i dalje najbolnija tema. Zbog straha žrtve ćute. Ali, nije samo strah razlog zbog kog je teško prepoznati žrtvu trgovine ljudima. Jelena Hrnjak kaže da su u pitanju i dva vrlo kompleksna razloga.
- Zato što žrtva sebe ne vidi sebe kao žrtvu trgovine ljudima i zbog toga što drugi ljudi ne prepoznaju žrtve trgovine ljudima. Potrebe preživelih žrtava trgovine ljudima su daleko kompleksnije u odnosu na žrtve drugih zločina. Rad sa žrtvama zahteva višestruki prisup na rešavanju njihovih trauma i medicinskih potreba, pravnih potreba, sigurnosnih potreba, skloništa i finansijskih teškoća. Ekonomsko osnaživanje je ključno za žrtve kako bi izašle iz situacije u kojoj se nalaze i kako bi se osamostalile. Jer većina žrtava, zbog niskog obrazovanja, nije kompetitivna na tržištu rada, zbog čega teško nalazi posao i vrlo često se susreću sa diskriminacijom.
A trgovci ljudima, upozorava Hrnjak, imaju vrlo „šarolike“ metode vrbovanja.
- Postoji onoliko vrsti trgovaca ljudima koliko i načina da se ljudi eksploatišu. Trgovci ljudima mame i hvataju osobe u zamku prisilnog rada i prostitucije koristeći različite metode, od brutalnih kao što je kidnapovanje i korišćenje fizičkog i psihološkog nasilje da bi ih kontrolisali, do prisiljavanja na rad ili komercijalnu seksualnu eksploataciju, pa do suptilnih metoda kao što su ucena ili čak zavođenjem žrtve. Žrtve se vrbuju, transportuju, skrivaju i eksploatišu korišćenjem sile, prevare, pretnje, prinude laži ili neke druge fizičke i psihološke metode kontrole kao što je dovođenje i držanje u zabludu ili oduzimanje dokumenata, stvaranje odnosa zavisnosti i zloupotreba teškog položaja druge osobe. Ne postoji univerzalan profil trgovca ljudima, zbog čega ih nije moguće lako detektovati i analizirati, ali svima je zajedničko da eksploatišu druga ljudska bića zbog profita.
I, na kraju, najpotresnija priča koju je Jelena čula... Ona koja drma iz temelja...
- Jedna od priča koja je ostavila najveći utisak na zaposlene u NVO „Atina“ je priča jedne devojčice koju je prodala majka. Ta vrsta iskustva je nešto sa čime se ta devojka teško suočavala i nakon što je prošlo nekoliko godina ona je sakupila hrabrost da pita majku zašto ju je prodala. Odgovor je ostao zabeležen: “Ćutala je, nije mogla da me pogleda u oči. Ali insistirala sam. Rekla sam joj da mi makar toliko duguje posle svega što sam zbog toga prošla. I na kraju mi je priznala. Objasnila mi je da me „nikada nije volela!"
.jpg)
