Izvor: Politika, 20.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istina o izvozu
U predizbornim kampanjama u Srbiji prikrivanje istine o stanju u privredi postalo je uobičajeno, pa se oni koji znaju prave podatke i ne oglašavaju, jer se njihovi glasovi u tim halabukama neće čuti, a mogli bi biti izloženi neprijatnostima raznih vrsta. Zato mogu da razumem, ali ne mogu da opravdam i prećutim iznošenje poluistina i neistina partijskih zvaničnika vladajuće koalicije. Zapanjen sam, međutim, da i aktuelni guverner Narodne banke Srbije, navodno nepartijska ličnost, iznosi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << problematične ocene o spoljnotrgovinskoj razmeni, o navodno ostvarenoj stabilnosti cena, valutnog kursa i njihove održivosti u srednjem, pa čak i u dugom roku. Tako je, na primer, na konferenciji za novinare 8. decembra izjavio da je izvoz prvi put u poslednjih deset godina prešao 50 odsto uvoza. Prema izveštaju u poslovnom listu "Pregled", guverner je, navodno, rekao i da je prvi put u ekonomskoj istoriji Srbije izvoz prešao 50 odsto vrednosti uvoza. I da je inflacija u novembru, u odnosu na isti mesec prošle godine, iznosila 8,8 odsto, a da će u decembru biti manja od projektovane, tj. od 9,3 procenta. Poenta njegovog izlaganja jeste konstatacija da je dinar stabilniji nego ikad i da se sadašnja stabilnost može održati na srednji i dugi rok ("Politika", 10.12, "Pregled", 11. 12.). Nažalost, neke od tih konstatacija nisu tačne, a mnoge su jednostrane i vrlo problematične.
Tačno je, naime, da je u oktobru ostvarena vrednost robnog izvoza bila nešto veća od 50 odsto robnog uvoza. Međutim, guverner prećutkuje da je to postignuto zahvaljujući činjenici da se u statistici spoljne trgovine, prvi put ove godine, registruje i spoljnotrgovinska razmena Srbije sa Crnom Gorom. I pošto je izvoz u Crnu Goru u tom mesecu bio 4,5 puta veći od uvoza iz te zemlje, proizašao je rezultat koji on ističe. Međutim, ako se iz analize isključi spoljnotrgovinska razmena sa Crnom Gorom, pokrivenost uvoza izvozom u oktobru iznosi samo 48,6 odsto. Guverner, uz to, prećutkuje da je u periodu januar-oktobar ove godine robni izvoz Srbije iznosio samo 49 procenata robnog uvoza. Uz to, ako se isključi izvoz Srbije u Crnu Goru i uvoz Srbije iz Crne Gore, robni izvoz je iznosio samo 44,5 procenta robnog uvoza. Uz sve to, neistinita je tvrdnja da u proteklih deset godina izvoz nije prešao polovinu robnog uvoza. Na sajtu Banke na čijem čelu je sadašnji guverner, može se videti da je u celoj 1997. godini, robni izvoz iznosio 59,8, u 1998. čak 66,8, u 1999. 55,4, a u 2000. 50,9 odsto robnog uvoza. I uopšte, nije vredno pažnje, pa ne bi trebalo isticati da je izvoz u jednom mesecu prešao 50 procenata uvoza, ako se zna da je on u godinama sankcija (bez razmene sa Crnom Gorom) iznosio gotovo 20 indeksnih poena više, a da je u dalekoj 1990. iznosio 77 i u 1991. godini, čak 86 odsto.
Guverner i zvaničnici stranaka vladajuće koalicije ignorišu činjenicu da je spoljnotrgovinski deficit u prvih deset meseci povećan za novih 9,8, a ako se isključi razmena sa Crnom Gorom, za čitavih 18 odsto, dostigavši u prvih deset meseci 4,6 milijardi evra, odnosno 5,3 milijardi dolara. Prećutkuje se da se suficit u razmeni usluga potpuno istopio i da Srbija prvi put beleži čak deficit u ovoj razmeni. Prećutkuje se i enormno povećanje deficita tekućih transakcija sa inostranstvom koji je u prvih devet meseci iznosio 2,2 milijarde dolara i bio je za 55 odsto veći nego u istom periodu 2005. godine. Ako se isključe donacije iz inostranstva, ovaj deficit je povećan za 66,7 procenata. Ako se, uz donacije, isključi suficit u robnoj razmeni sa Crnom Gorom, deficit je povećan za preko 100 odsto i iznosi oko 2,7 milijardi dolara. Sigurno je da će kvantitativni odnos deficita tekućih transakcija sa inostranstvom i bruto domaćeg proizvoda biti znatno veći nego prošle godine i da će dostići od 13-15 odsto. Podsećam guvernera i druge resorne zvaničnike da je jedan od čuvenih šefova ministarstva za finansije SAD svojevremeno izjavio da zemlji koja ima navedeni odnos preko pet odsto – preti slom deviznog kursa. Dodajmo, da u Srbiji već šest uzastopnih godina ovaj deficit iznosi oko ili preko deset procenata.
Član Akademije ekonomskih nauka
Mlađan Kovačević
[objavljeno: 20.12.2006.]
