Izvor: RTS, 22.Dec.2009, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ističe rok za odgovore MSP-u
Rok za dostavljanje odgovora na tri pitanja koje je Međunarodni sud pravde u Hagu postavio državama učesnicima u raspravi o legalnosti nezavisnosti Kosova ističe danas. Države nisu u obavezi da dostave pisane odgovore sudu.
Danas ističe rok za dostavljanje odgovora na tri pitanja Međunarodnog suda pravde (MSP) postavljenih državama na kraju devetodnevne rasprave u Palati mira u Hagu, o legalnosti secesije Kosova.
Države učesnice rasprave mogu, ali nisu u obavezi, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da dostave pisane odgovore sudu, posle čega se očekuje zatvaranje javne diskusije i početak faze tokom koje će 15 sudija MSP zauzeti stav o zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Sudija iz Siera Leona Abdul Koroma pitao da li je nezavisnost dozvoljena izvan konteksta dekolonizacije.
Njegov kolega iz Maroka Mohamed Benuna želeo je da čuje stav da li su privremene institucije Kosova vodile kampanju za izbore u jesen 2007. na platformi da kada budu izabrane proglase nezavisnost jednostrano ili su, u najmanju ruku, prezentirale Deklaraciju o nezavisnosti kao alternativu.
Sudija Kansado Trinidade iz Brazila postavio je pitanje kakvo je značenje dokumenta iz Rambujea - da li je njime utvrđeno pravo na samoopredeljenje, a ako jeste, pod kojim uslovima.
Pošto primi zatražene odgovore, 15 sudija MSP, sa Japancem Hisaši Ovadom na čelu, proučiće i vagaće argumente iznete tokom rasprave koja je održana u Palati mira od 1. do 11. decembra, kao i sva pisana izjašnjenja.
Sudije će većinom glasova, kako se očekuje, najkasnije polovinom iduće godine, doneti savetodavno mišljenje o pitanju "da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova koju su proglasile privremene kosovske institucije u saglasnosti sa međunarodinm pravom", koje je pred njih postavila Generalna skupština UN u oktobru prošle godine, na inicijativu Srbije.
Savetodavno mišljenje nije obavezujuće za države, ali će, kako su ocenili stručnjaci, imati veliku pravnu, ali i političku i moralnu težinu. Tokom usmene rasprave svih 15 sudija MSP saslušali su stavove Srbije, privremenih vlasti iz Prištine i još 27 država.
U raspravi učestvovalo 36 država
Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina, Kipar, Španija, Rusija, Rumunija, Venecuela i Vijetnam su ocenili da je jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo i urgožen međunarodni poredak.
Legalnost te deklaracije podržale su Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Danska, SAD, Finska, Francuska, Jordan, Norveška, Holandija i Velika Britanija.
Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili o legalnosti jednostrane deklaracije kosovske državnosti.
Prvi put u istoriji suda u raspravi povodom savetodavnog mišljena suda učestvovao je izuzetno veliki broj država, ukupno 36, dok je njih 30, među njima i svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, usmeno iznele argumente u Palati mira u Hagu.
Prištinska delegacija je u MSP prisutna pod nazivom "autor jednostrane deklaracije", pošto samoproglašena država Kosovo nije članica UN.
Srpska delegacija poručila je prvog dana zasedanja da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja izazov UN i autoritetu svetske organizacije, a naročito njenoj sposobnosti da ubuduće deluje na ostvarenju jednog od svojih osnovnih načela - održanju mira i bezbednosti.
Delegacija je istakla i da očekuje da će sud svoje savetodavno mišljenje zasnovati isključivo na međunarodnom pravu, nezavisno od političkih konsideracija i odnosa moći između pojedinih država, kao i da neće dozvoliti urušavanje osnovnih principa na kojima je zasnovan međunarodni poredak - suveretitet i teritorijalni integritet država, ali i spremnost za povratak pregovaračkom stolu.
S druge strane, delegacija iz Prištine, sa Skenderom Hisenijem na čelu, branila je secesiju Kosova tvrdnjom da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti "volja kosovskog naroda", istovremeno odbacujući bilo kakvu mogućnost za otvaranje novih pregovora o statusu.
Iz MSP su poručili da će, iako 15 sudija dolaze iz različitih okruženja i da bi moglo da bude različitih pogleda u vezi sa tim pitanjem, konačno usvojeni stav predstavljati stav suda u celini.
Osam, od 15, sudija MSP dolazi iz država koje su priznale Kosovo. Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova do sada su priznale 63, od 192, države članice UN.
