Izvor: RTS, 16.Jun.2012, 15:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isterivanje "pravopisne pravde"
Polemika o bodovanju testa iz maternjeg jezika pokrenula širu raspravu o tome koliko vodimo računa o jeziku i kulturi. Stručnjaci smatraju da ne bi trebalo isterivati "pravopisnu pravdu" na osmacima, s obzirom na to da je pismenost u Srbiji poražena na skoro svim nivoima.
Način bodovanja testa iz maternjeg jezika pokrenuo je širu raspravu u javnosti o tome koliko se vodi računa o jezičkoj kulturi. Na osmacima ne bi trebalo isterivati "pravopisnu pravdu", s obzirom na to da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je pismenost u Srbiji poražena na skoro svim nivoima, poručuju stručnjaci.
U sms porukama i na društvenim mrežama, đaci ne vode računa o pravopisu, pišu u žargonu, što se prenosi i na pismene zadatke.
Profesorka srpskog jezika Jagoda Žunić kaže da rasprostranjena upotreba žargona.
"Upotreba reči keva, dobio sam od keve to i to, umesto mama mi je poklonila. Umesto dobar dan čućete helou, umesto hvala, čućete tenks i tako redom. Nemoćni smo u odnosu na okruženje", napominje Žunićeva.
U jezik treba da se uvode nove reči, ali ne bilo koje, upozoravaju stručnjaci.
"Reči koje su naopake izvedenice iz engleskog jezika poput baziran ili reči koje dolaze iz uličnog žargona poput ispoštovati, odraditi, danas predstavljaju legitiman deo javnog govora ljudi koji drže različite javne, političke, prosvetne i druge funkcije", ukazuje kulturolog Milena Dragićević Šešić.
Prema rečima Veljka Brborića sa Katedra za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, sve se to čuje, se i upija.
Polupismenost na delu
"Mi možemo zadržati zavičajnost u nekom familijarnom stilu, ali u zvaničnoj korespodenciji ne možemo se obraćati na neknjiževnom jeziku. Ali na svim segmentima srpskog društva, polupismenost je očitija nego pismenost", smatra Brborić.
Druge zemlje, podseća Brborić, imaju odgovorniju jezičku politiku.
Kako navodi Brborić, postoje nacije i kulture gde ako želite da budete javna ličnost, morate da prođete školu jezičke kulture.
"Kolarčev univerzitet ima seminare jezičke kulture koje organizuje u dvomilionskom Beogradu. Ovog polugodišta zainteresovanih nije bilo. Mi dozvoljavamo sebi luksuz nepismenosti", upozorava Brborić.
Brborić podseća da su parlamentarne liste na nedavnim izborima u Srbiji bile "nešto najnepismenije što je Srbija videla, a da to nikome nije smetalo".
"Bilo je svakojakih omaški, pa i takvih da su imena gradova pisana naopako, međutim, to tada nikome nije smetalo", kaže Brborić i dodaje da ima mnogo političara čija je pismenost na nedopustivo niskom nivou.
Zvanični podaci govore da je 3,5 odsto građana Srbije nepismeno, odnosno da ne zna da se potpiše ili se potpisuje otiskom prsta.
Dovoljno je da prošetamo gradom i vidimo javne natpise koji često nisu ni na srpskom, a tamo gde jesu, niko ne vodi računa o poštovanju jezičke i pravopisne norme, ističe Brborić.
Situacija u školstvu bolja
U školstvu je situacija nešto bolja, jer naša prosveta počiva na književnom jeziku. Ipak, ne bi trebalo isterivati "pravopisnu pravdu" na osmacima koji uskoro polažu završni ispit, ako je pravopis zapostavljen u svim drugim oblastima našeg života, istakao je Brborić.
Na završnom ispitu, u odgovorima osmaka na pitanja koja su neposredno vezana za poznavanje pravopisa i jezika, pregledači će voditi računa da li su deca poštovala pravopisne norme, rekao je Brborić povodom nedoumica u ocenjivanju testova sa male mature.
Postoje neka pitanja koja ne zahtevaju poznavanje pravopisa, pa i ako učenik nepismeno napiše odgovor, to će mu biti priznato kao tačno, objasnio je Brborić i naveo da su ovakva pravila postojala i prošle godine i da je od svega "nepotrebno napravljena čitava ujdurma".
Tranzicija je donela dodatnu nepismenost u ogromnoj poplavi novih medijskih kuća, jer kuće koje su imale tradiciju, vodile su računa i o jeziku, jezičkoj normi i kulturi, ali u novije vreme imamo medijske kuće koje vode računa samo o novcu, a jezik za njih ne postoji, ukazuje Brborić.
"Ne smeta mi što vode računa o novcu, ali mi smeta da o jeziku ne vode računa ni malo, jer briga o nacionalnom pismu predstavlja ozbiljan društveni zadatak i to je zajednički posao", zaključuje Brborić.
