Izvor: Southeast European Times, 03.Jun.2011, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istanbul: Ponovo osvojen
Turska proslavlja značajan događaj sa zastavama, janjičarima i dramatizacijom napada na gradske zidine. Ali, da li je obeležavanje osvajanja iz 1453. godine istorijski verno?
03/06/2011
Čigdem Bugdajdži za Southeast European Times iz Istanbula – 3.6.2011.
Svake godine 29. maja u Istanbulu se organizuje vrlo raskošna dramska izvedba zauzimanja grada od strane Otomanskog carstva. Manifestacije povodom tog događaja su izvor nacionalnog i verskog ponosa >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << za neke, dok drugi kažu da se previše naglašava islamska prošlost grada.
Dok janjičari, u svojim tradicionalnim uniformama i sa lažnim brkovima, marširaju uz otomansku vojnu muziku, entuzijastični posmatrači mašu turskim zastavama.
Otomanski vojnici potom pokreću simboličan napad na navodno vizantijske zidine. Dok TV kanali izveštavaju da se istorija ponovo piše, zvaničnici drže govore hvaleći osvajanje grada kao veliku prekretnicu u svetskoj istoriji. Ta proslava je važna jer ukazuje na kulturno nasleđe turskog naroda, kaže guverner Istanbula Husein Avni Mutlu za SETimes.
„Nije isto stanovati na jednom mestu godinu dana ili živeti tamo 500 godina“, rekao je on. „Dakle, ono što ovde imate je 500-godišnje nasleđe. To nasleđe živite, osećate odgovornost zbog njega i ponosni ste na njega. Stoga se proslavom obnavlja svest; ona je razlog ponosa.“
Osvajanje ima verski, kao i nacionalni značaj. Često se govori da je prorok Muhamed predvideo osvajanje 'Konstantinije' u hadisu.
Feramus Erudžu, 71, emigrirao je u Istanbul 1957. godine i od tada prodaje verske slike na lokalnoj pijaci. „Islam je moć vere Turaka i oni koji ga napadaju moraju da znaju da smo mi ovo mesto osvojili prizivajući Boga", izjavio je on SETimes.
Međutim, u nekim aspektima, ta godišnja manifestacija u većoj meri odražava duh Turske 21. veka nego otomansko doba. Godišnjica osvajanja nikada nije posmatrana kao dan za slavlje u vreme vladavine sultana. Kasnije, u ranim godinama Turske Republike, otomansko i islamsko nasleđe zemlje često je odbacivano u korist sekularizma.
Taj datum je 1953. godine stekao status dana za zvaničnu proslavu, a prva dramatizacija osvajanja izvedena je 1996, za vreme gradonačelničkog mandata sadašnjeg premijera Redžepa Tajipa Erdogana.
Uprkos njegovoj ulozi u unapređivanju svečanosti, kritičari su ga optužili da je pokazivao nedovoljno interesovanje za arheologiju i istoriju grada. On je nedavno kritikovan da je umanjio značaj potopljenog pristaništa otkrivenog tokom radova na projektu podzemne železnice Marmaraj. Mada su mnogi ponosni na islamizaciju drevne vizantijske prestonice, eksperti kažu da je stvarna priča složenija. Odnos između Otomana i Vizantijaca nije uvek bio tako jednostavan.
„Oni na vlasti nisu tako dobro upoznati sa otomanskom istorijom“, kaže Nedžmi Ajdin, nagrađivani režiser dokumentarnog filma. On je snimio film „Istanbul, Svetac“, u sklopu projekta Istanbul, evropska prestonica kulture 2010.
„Sam Mehmed II bio je kao tinejdžer poslat da se obrazuje na vizantijskom dvoru“, kaže Ajdin, ističući kontinuitet tradicije. Tokom otomanskog perioda, Istanbul je imao heterogeno stanovništvo, koje su činili Muslimani, Jevreji i Hrišćani, koji su živeli jedni pored drugih, mada je danas gotovo potpuno muslimanski grad.
Ajdin, koji je dokumentovao pravoslavne, kao i muslimanske svece povezane sa gradom, rekao je da je vladar koji je osvajao grad pokazao poštovanje prema vizantijskoj kulturi posle svoje pobede, ali takav duh nije prevladao za vreme republike.
„Nisam siguran da li bi Mehmed II pristao na ovu proslavu da je danas živ“, rekao je on za SETimes.
Nastavak na Southeast European Times...
